21/10/2020
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=3483002821722732&id=196216260401421
Lekovi za astmu se svrstavaju u tri grupe: kontrolori (simptoma), reliveri (za smirivanje tegoba) i dodatna terapija. Koju ćemo terapiju dati zavisi od težine astme. Kroz razgovor sa pacijentom saznajemo koliko često ima napade, koliko često upotrebljava relivere (Berodual, Ventolin), da li astma ograničava njegove fizičke aktivnosti. Takođe je bitno da prepoznamo trigere, okidače, da li je to alergijska, sezonska astma, da li je izazvana fizičkim naporom, aspirinom.Idealno bi bilo popuniti upitnik, kao što je astma control test. Na osnovu tih podataka i spirometrijskih parametara odlučujemo se za terapiju. Osnovni lek za lečenje astme je inhalacioni kortikosteroid. Danas po najnovinjim preporukama na koraku jedan za lečenje astme primenjuje se mala doza inhalacionog kortikosteroida sa formoterolom u kombinaciji, po potrebi za smirivanje simptoma. A ukoliko je reč o težem obliku astme inhalacioni kortikosteroid se primenjuje svakodnevno ili se uvode kombinacije sa bronhodilatatornima. Dalje može se u terapiju uvesti antagonist leukotrijenskih receptora (Singluair) kao dodatna terapija, veće doze inhalacionih kortikosteroida i dugodelujućih bronhodilatatora. Dodatnom terapijom se smatra i lek za hronični opstruktivni bronhitis Tiotropijum-bromid. Postoje pumpice koje se mogu koristiti i za kontrolu astme i za ublažavanje simptoma astme istovremeno, za sada su na tržištu tri takve pumpice Symbicort, Foster i DuoResp Spiromax.
U najtežim oblicima astme primenjuju se oralni kortikosteroidi. Danas se za teške oblike astme primenjuje i biološka terapija sa prethodnom fenotipizacijom. Pacijenata sa teškom astmom u Srbiji prema procenama na osnovu incidence u zapadnoevropskim zemljama ima blizu 2000. Svakog pacijenta sa astmom trebamo reevaluirati na 2-3 meseca. Ukoliko je astma dobro kontrolisana 2-3 meseca terapija se vraća korak niže, kako bi pacijent bio na minimalnoj efektivnoj terapiji. Ukoliko pacijent ima česte simptome i/ili egzacerbacije uprkos 2-3 meseca primene kontrolera prvo treba razmotriti tehniku korišćenja inhalera, adherencu (koliko reddovno pacijent koristi propisanu terpiju), izloženost agensima kao što su alergeni, duvanski dim, zagađenju vazduha, upotreba određenih lekova (beta blokeri, nesteroidni analgetici), komorbiditeti koji doprinose respiratornoj simptomatologiji, preispitati da li je reč o astmi. Ukoliko smo sve to ispitali možemo terapiju podići na viši stepen.
Ranije često prepisivan lek u prvom koraku bez inhalacionog kortikosteroida, bio je Ventolin (brzodelujući beta dva agonist) po potrebi. Danas ovaj lek nije po preporukama ukoliko se daje bez inhalacionog kortikosteroida, jer su ovi pacijenti po studijama u većem riziku od smrti koja je u vezi sa astmom.
