22/09/2024
O digestivnim tumorima razgovarali smo sa dr Milanom Mladenovićem, gastroenterologom i načelnikom Internog odeljenja u Vranju.
1. Da li je u porastu broj obolelih od digestivnih tumora?
Kada govorimo o digestivnim tumorima koji su u domenu gastroenterohepatologa to su tumori jednjaka, želuca, tankog creva, debelog creva, pankreasa i jetre. Svi tumori se dele na benigne i maligne. Ono što je današnja tema jesu maligni tumori koji su porekla sluznice tj. karcinomi, pa tako danas je veća učestalost adenokarcinoma distalnog jednjaka u odnosu na skvamocelurarni karcinom jednjaka. U SAD-u učestalost adenokarcinoma želuca je opadanju, što nije tako očigledno u našoj zemlji. Tumori tankog creva su uglavnom limfomi ili neuroendokrini tumori,
koje nije lako odmah dijagnostifikovati s obzirom da se tanko crevo dugo smatralo “crnom kutijom” digestivnog trakta zbog ograničene dostupnosti dijagnostikom. 95% karcinoma debelog creva i rektuma je adenokarcinom. Učestalost bolesti raste sa starošću i praktično se udvostručuje
u svakoj deceniji iznad 50 godina starosti. Različita je učestalost mesta lokalizacije tumora, pa je tako 75% karcinoma lokalizovano u levom delu kolona, 15% u desnom kolonu i 10% transverzalnom kolonu. Voleo bih da naglasim da je poslednjih godina porast učestalosti karcinoma desnog dela kolona, zato je i značajno da se prilikom svakog pregleda uradi totalna kolonoskopija. Poslednjih godina karcinom kolona i rektuma u Srbiji predstavlja drugi najčešći uzrok smrtnosti od raka, odmah iza raka pluća kod muškaraca i raka dojke kod žena. Ono što je kod njega zanimljivo jeste da primenom adekvatnog skrininga, moguće je prevenirati nastanak karcinoma ili ukloniti karcinom ukoliko se nalazi u polipu. Što se tiče karcinoma pankresa on se smatra jednim od najagresivnijih karcinom i po pravilu ne javlja se često kod osoba mlađih od 45 godina starosti, najčešće obolevaju osobe starosti između 60 i 80. Karcinom jetre je takođe učestaliji kod starije populacije.
2. Šta je po Vašem mišljenu uzrok?
Za nastanak adenokarcinoma jednjaka kao uzrok se navodi nelečena refluksna bolest i izmenjena sluznica završnog dela jednjaka koja se zove Barrett-ov jednjak, za nastanak skamocelularnog karcinoma jednjaka uzok je alkohol i pušenje cigara, zapravo zbog gutanja dima što je češće kod pušenja cigara. Kod karcinoma želuca glavni uzrok nastanka je nelečena H.pylori infekcija, zatim konzumacija usoljene i konzervirane hrane. Kod limfoma tankog creva uzrok može biti nelečena
gluten senzitivna enteropatija, odnosno celijačna bolest. Kod kolorektalnog karcinoma uzok može biti neuklonjeni polip, a uzrok njihovog tačnog nastanka- nastanka polipa nije 100% poznat. Kao uzroci nastanka polipa pored određenih genetskih sindroma pominju se i određena ishrana za šta nema pouzdanih dokaza. Možda je stanje hronične inflamacije u metaboličkom sindromu jedan od uzroka nastanka polipa. Za karcinom pankreasa uzrok može biti alkohol, kao i kod karcinoma jetre koja je cirotično izmenjena. Karcinom jetre mogu da prouzrokuju i određeni toksini koji se nalaze u ljudskoj životnoj sredini, a takođe može biti i posledica hroničnih virusnih hepatitis.
3. Među obolelima su i jako mladi ljudi. Na šta oni treba da obrate pažnju?
Danas na žalost nije retkost da mlade osobe obole od karcinoma digestivnog trakta. Oni pre svega treba da leče i redovno kontrolišu svoje hronične bolesti ako ih imaju kao što su inflamatorne bolesti creva, da spovode eradikaciju H.pyori infekcije, da urade skrining kolonokopiju ako u porodičnoj anamnezi imaju obolelog od karcinoma debelog creva, endometrijuma. Da se pridržavaju apsolutne bezglutenske ishrane i da vode zdrav način života. Zdrav način života podrazumeva mentalnu i telesnu higijenu, da se umereno bave fizičkom aktivnošću, da koriste
zdrave, kvalitene namirnice, da budu umereni u ishrani, s obzirom da je gojaznost takođe factor rizika za nastanak karcinoma, da ne koriste nedozvoljene supstance, da ne puše i ne piju alkohol.
4. Koji su simprtomi karcinoma? Šta treba da urade oni koji sumnjaju da imaju karcinom?
Simptomi u početku bolesti su neprimetni ili skroz odsutni. Poseban značaj imaju takozvani “alarni simptomi” kao što je – otežano gutanje, uporno porvaćanje, bol u trbuhu, izmena u dinamici crevnog praženjenja u smislu smene proliva i zatvora, zatim promena u izgledu stolice tj. stolica tanka kao olovka, zatim osećaj nepotpune crevne ispražnjenosti i lažnih poziva na crevno pražnjenje. Krvarenje u stolici iako deluje strašno ne mora uvek da znači da je u pitanju karcinom debelog creva. Posebno mesto zauzimaju i opšti simptomi kao što je nevoljan gubitak na telesnoj masi i simptomi i znaci anemije. Svako svaka osoba koja sumnja da ima karcinom neophodno je da se javi lekaru, on će je dalje uputiti na pravo mesto.
5. Da li se sprovodi skrining?
Skrining se obavlja u našoj državi od 2012. godine za kolorektalni karcinom. To je opšti
popunlacioni skrining, koji podrazumeva sve osobe starosti iznad 65 godina koje su bez ikakvih digestivnih tegoba, koje u porodičnoj anamnezi nemaju obolele od inflamatornih bolesti creva, kolorektalnog karcinoma i karcinoma endometrijuma. Takve oseobe se pozivaju da urade test stolice na skriveno krvarenje i ukoliko je on pozitivan upućuju se gastroenterohepatologu na kolonokopiju odnosno endoskopski pregled debelog creva. Osobe koje imaju pozitivnu porodičnu
anemezu ne rade test skrivenog krvarenje iz debelog creva već se odmah upućuju na kolonoskopiju. Zbog porasta karcinoma kod mlađih, stav u SAD je da svaka osoba sa 50 godina treba da uradi kolonokopiju, a da ne kažem da se ta granica sada spušta na 45 godina života. Jer sprovođenjem skrininga i preventivnih pregleda, mogu da se otklone pre maligne promene, kada je kolorektalni
karcinom u pitanju. Ovde bih još izdvojio da određivanje tumorskih markera pre dokazanog karcionoma nije skrining metoda, ali ne retko kod nedijagnostikovanih osoba sa karcinomom uznapredovalom stadijumu bolesti mogu odmah da ukažu da osoba ima karcinom. Tumorski markeri služe da se vidi odgovor na lečenje karcinoma i za praćenje osoba sa dijagnozom karcinoma u smislu pojava metastaza.
6. Kod svih vrsta karcinoma, pa i karcinoma porekla digestivnog trakta bitno je da se pacijent javi što pre, a idealno na vreme… Koje su Vaše glavne preporuke?
Idealno je da se ide na preventivne preglede nakon 45 godine, da se obrati pažnja na organske sisteme karcionoma koji su u porodici prisutni. Preventivni pregledi se sada ponovo organizuju u našoj državi. Da se jednom godišnje poseti izabrani lekar, koji će znati šta je neophodno za tog pacijenta na osnovu anamneze i kliničkog statusa. Da se u slučaju tegoba jave izabranom lekaru, a
ne savetuju na internetu. Da vode zdrav život i da sebi za 50.rođendan urade kolonoskopiju.
https://www.zajednozazivot.org.rs/
