13/03/2026
😴 „On se i dalje budi noću!“ – Da li radim nešto pogrešno?
Postoji jedan pogled koji viđam u ordinaciji.
Nije to pogled panike.
Nije ni bolest u pitanju.
To je pogled umora.
Mama sedi preko p**a mene i kaže:
„Doktorka, on ima dve godine… i dalje se budi.“
„Svi oko mene spavaju. Samo mi ne.“
„Da li sam ga navikla?“
A iza tih reči često se krije i jedno pitanje koje mnoge majke muči:
„Da li sam nešto uradila pogrešno?“
Hajde da razdvojimo nekoliko važnih stvari.
Noćna buđenja u ranom detinjstvu nisu greška u sistemu.
Ona su deo razvoja.
Mozak malog deteta ima kraće cikluse spavanja.
San je plići.
Razvojne faze donose regresije.
Zubi, skokovi u razvoju, separaciona anksioznost — sve to utiče na noć.
I da — neka deca se bude do druge, treće godine. Nekada i duže.
To ne znači da ste ga razmazili.
To ne znači da ste nešto „pokvarili“.
To ne znači da ste loša majka.
Ali postoji razlika između:
🔸 razvojne faze
🔸obrasca koji se učvrstio
🔸situacije u kojoj je porodica iscrpljena i treba podršku
Kada je vreme da potražite pomoć?
🔸 Ako su buđenja česta i intenzivna
🔸 Ako dete ne može da nastavi san bez određene radnje
🔸 Ako ste hronično iscrpljeni
🔸 Ako umor počinje da utiče na odnos sa partnerom ili detetom
Jer kada je majka hronično iscrpljena, to nije sitnica.
Nije test izdržljivosti.
Nije dokaz ljubavi.
Umorna mama nije neuspešna mama.
Umorna mama je — preopterećena.
Zato u našoj ordinaciji, pored pedijatrijskog pregleda, postoji i dodatna podrška.
Sa nama radi i psiholog i geštalt psihoterapeut, Valentina Nikolić, koja pomaže roditeljima da razumeju obrasce, pronađu održiva rešenja i — što je jednako važno — da sačuvaju sebe.
Jer briga o detetu ne znači da majka mora da bude potpuno podređena samo tome.
Spavanje nije takmičenje.
Roditeljstvo nije maraton bez pauze.
I traženje podrške nije slabost.
Ako ste umorni — dođite.
Da zajedno procenimo.
Da rasteretimo krivicu.
Da pronađemo rešenje koje čuva i dete — i vas. 💛
