Human Design - Dizajn Ljudske Svesti

22/03/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 2. deo
DOBA PRAVIH SAVEZA

Kapije 55-59
Porodicom i svim našim odnosima vladaće nesvesna osećanja sve do nove kolektivne epohe. A onda ko ne izgori u plamenu sopstvenih osećanja, biće spreman sa emocionalnu svest, svest o sebi.

NIJE VAŽNO ŠTA MISLIMO O SVOJIM ODNOSIMA, jer tu racionalizujemo, objašnjavamo sebi zašto je važno da ih zadržimo, pretrpimo ili zažmurimo. Partnerski odnos biće najvažniji u budućnosti - poslovni, emotivni, prijateljski odnos, partnerstvo u znanju, talentu... Samo pravi, transparentni, iskreni individualni savezi koje napravimo pomoći će nam da kvalitetno živimo u sveopštoj društvenoj dekonstrukciji, kojoj već svedočimo.

VAŽNO JE KAKO SE OSEĆAMO U ODNOSIMA koje smo dosad gradili ili održavali. Jesmo li nesrećni, nezadovoljni, potišteni, neprimećeni, trpeljivi, nemušti, emocionalno zakinuti - onda sami pred sobom treba da raskrinkamo taj Gordijev čvor koji smo mi zamrsili svojim iluzijama. Raskrinkavanje samog sebe je vrlo težak i bolan proces, to jeste vatra u kojoj gori ptica feniks, umreće da bi mogla da se ponovo rodi. Pogledajmo hrabro u taj film koji smo sami snimili. Tek kad priznamo sebi istinu, možemo taj odnos staviti na pravo mesto. Ili ćemo ga prekinuti ili ćemo sebi priznati: ovaj odnos neguje moje očajanje, a ne moje dostojanstvo - i staviti ga na policu istine kojoj pripada.

Mera naše budnosti je kakvi nas ljudi okružuju. Ako se okružimo i sarađujemo najviše što možemo sa ljudima koji nam ukazuju poštovanje, zahvalnost i radost što nas imaju pored sebe, naš život će dobiti individualnu lepotu i vrednost koja nam pripada. Jer, sebeljublje je različito od samoljublja. Samoljublje proizvodi fabrički tip egoiste (samo ja i niko drugi), sebeljublje je ljubav prema sebi preko drugih koji vole nas. Tek kad otkrijemo dubinu ljubavi i poštovanja drugih prema onome što jesmo, sposobni smo za sebeljublje – samopoštovanje, dostojanstvo življenja među ljudima.

Oni koji nisu sposobni da nas vole jesu za neke druge ljude. Izmaknimo se da nađu neke druge koje su sposobni da vole.

PS. Dobila sam poruku od predstavnika „Galaktičke federacije” sa njihovom divnom slikom zemaljske budućnosti, te ih ovim putem srdačno pozdravljam. I ja sam kao devojčica volela „Zvezdane staze". Divan je to arhetip Plejadanaca i Arkturijanaca koji brinu o miru u svemiru, a ja predstavnicima svetlosnog veća poručujem – samo vi napravite prave saveze na Zemlji. Ko sam sebi pomogne, pomogne mu i galaktička federacija!
Sanja Tomić

20/03/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 1. deo

DOBA: SNAĐI SE SAM

Polako, ali sigurno odbrojavamo mesece do kraja februara 2027. godine kada počinje *Krst uspavanog Feniksa (55-59/34-20*). Prelazimo sa kolektivne i plemenske energije (nacionalna i porodična energija) prethodnog Krsta planiranja na epohu individualne energije.

Nova epoha gasi frekvencije plemenskih emocionalnih kapija i porodica odlazi u istoriju – kako smo je mi doživljavali poslednjih 400 godina. Nema genetskog imperativa, smanjuje se seksualnost, nagon za repodukcijom i biologija se opraštaju tokom narednih nekoliko stotina godina od nas. Stiže smena generacija - homo sapiens tokom narednih 1.200 godina sve više ustupa mesto novom evolucijskom skoku, koji HD naziva rejv. Svaki neuspeli pokušaj mutacije homo sapiensa tokom poslednjih tridesetak godina naziva se autizam, a mnogi to zovu teorijom zavere ili epidemijom. U stvari, mutacija ide svojim tokom dok ne stvori rejva, a rejvovi tokom vremena prelaze u evoluciju.

Mi homo sapiensi dobijamo neverovatnu priliku da u ovom inter regnumu doživimo mutaciju, evolucijski skok, i odmaknemo se od nagona koji su krasili i pećinskog čoveka - reprodukuj se i preživi. Mutacija nove epohe od nas traži da se osvestimo. Ne da se prosvetlimo, što je bilo namenjeno pećinskom čoveku (da napravi kamenu sekiru i stigne do računara), nego da spustimo kamene sekire i spoznamo sebe sami.

Nova kolektivna epoha traži od nas:

*55* - da proživimo svoje emocije, prihvatimo ih i postanemo emocionalno svesno biće ili da živimo traume i senke - ja sam žrtva i svi su drugi odgovorni za moj neuspeh, pa ću se utopiti u alkoholu ili u internetu.

*59* - nema porodice, postoji samo partnerstvo, koje je transparentno, osvešćeno partnerstvo koje komunicira o svojim osećanjima i potrebama. To je jedino uzemljenje koje možemo dobiti. Senka ove kapije su brakovi koje smo živeli stotinama godina - nepoštenje, manipulacija, agresija, seksualno zavođenje, dominacija.

*34* - samo velika snaga, nadljudski napor nas može osvestiti, da spoznamo šta je naša moć i da se ona ne koristi za iskorišćavanje slabih, nego za samosvest. Njene senke su neprestana zauzetost. Toliko ćemo sve više raditi da ćemo padati u nesvest od umora, eksploatisaće nas do četrdesete, a onda tražiti brže i mlađe, a rezultat će biti kolektivna beslovesnost i bezumno nasilje.

*20* - samosvest u sadašnjosti, izraz integriteta i ispravnog ponašanja u svakom trenutku. U suprotnom ljudski rod neće moći da se uzemlji, nego će živeti u zamajavanju, stalnoj zauzetosti, a samim tim neprestanoj nesigurnosti jer će mu stalno nešto odvlačiti pažnju od sadašnjeg trenutka.

Kolektiv se raspada pred našim očima, a evolucija nam je ponudila samo jedan recept - samosnaživanje. Reši sve sam sa sobom ili umri.
Sanja Tomić

13/03/2026

U SVETU EMOCIJA i HRANE

Živimo zemaljski život, koji je i ljubav i mržnja, i nesebičnost i egoizam, i divljenje i zavist, i podrška i ravnodušnost. U sebi nosimo i svetlo i mrak, i svest i beslovesnost.

Svet neprijatnih osećanja je deo psihe koji je prosečnom ljudskom biću uglavnom nepoznat. Svako bi da živi sreću, radost, poštovanje, ugled, a niko nevolju, sramotu ili zavist. Potiskivanje neželjenih osećanja u nesvesno je svakodnevica i zastrašujući demon prosečnog ljudskog bića koje uglavnom o sebi misli najbolje, a retko oseća najgore.

Nikada do poslednjih 70 godina homo sapiens nije imao toliko slobodnog vremena da se posveti svojim raznobojnim osećanjima. Nažalost, posvetio se samo razvoju uma ili njegovom zabavljanju, a haos neželjenih osećanja vitla i dalje u našem govoru, reakcijama i ponašanju. Mi taj haos ne želimo da primetimo, ali je i te kako vidljiv svima ostalima.

Emocija je jača od uma, izleti pre nego što smo shvatili kako se osećamo ili šta govorimo. Jedna polovina čovečanstva ima definisan Solarni pleksus i trese po drugima svoja snažne strasti i osećanja, a druga polovina sa nedefinisanim Solarnim pleksusom sve to doživljava udvostručeno i dopušta da je drugi pritisnu i uslovljavaju svojom emocionalnom snagom.

Hrana je vezana za pleme, porodicu. Ona je simbol zajedništva ljuduskog roda i duboko je isprepletena s emocijama. I svadba i opelo su obredi hrane. To je energija koja nas pokreće i održava u životu. Zato su svi poremećaji u ishrani vezani za emocionalne kapije ili one nasuprot njih.

U definisanom kanalu emocionalnosti 39-55 (od Korena do Solarnog pleksusa) caruju anoreksija i bulimija. Ljudi koji se odriču svojih osećanja prestaju da uzimaju hranu, jer potiskuju svako nepoželjno osećanje o sebi, a time potiskuju i želju za životom.

U definisanom kanalu prepoznavanja emocija 30-41 (od Korena do Solarnog pleksusa) caruje gojaznost jer su ovi ljudi gladni snažnih osećanja, pa svoju usamljenost često zamenjuju prekomernom ishranom. Jedini način da se oslobode ove fabrike želja jeste da je prenesu u umetničku fantaziju.

Emocionalna nesigurnost, padovi raspoloženja, nesigurnost u ljubavi, emocionalni nedostatak odlučnosti ne pokazuju samo poremećaje u ishrani, već lako vode u zavisnosti, te ovi ljudi najčešće postaju žrtva sopstvene drame.
Sanja Tomić

07/03/2026

BAJ BAJ STARO DOBA
MAGLA BEZUSLOVNE LJUBAVI

Bezuslovna ljubav je još jedan filozofsko-religiozni konstrukt koji se zalepio za ljudski rod poput autoimune bolesti. Bezuslovna ljubav je kao propagandni plakat za melem koji leči sve bolesti, dok bolest ne izleči vas od života. Ova filozofska konstrukcija je moguća kao što je moguće da slepac vidi prstima, ali vekovima navodi milione da pomisle da su oni baš ti kod kojih je to moguće.

Bića smo dualnosti, svetla i mraka, ljubavi i mržnje, i možemo postati žrtva i jednog i drugog, lice i naličje vlastite ekstremnosti. Zemaljska ljubav je uzajamna kategorija. Ako nema dvoje koji žive zajedničku ljubav, postoji samo filozofiranje o njoj.
Ako ne postoji primanje i davanje s obe strane, onda je jedan žrtva uništavanja, a drugi je žrtva samouništavanja. Ako nekog voliš, a on ne zadovoljava tvoje emoconalne potrebe (onako kako ih ti izrekneš, a ne kako se njemu čini) - ne zadovoljava ni svoje, ako ti ne daje emocionalnu podršku - ne daje je ni sebi, ako te ne neguje materijalno i intelektualno - ne neguje ni sebe. Ti si žrtva prikrivenog autodestruktivnog nagona, a onaj drugi prikrivenog destruktivnog nagona.

Večna bezuslovna ljubav u braku je velika izmišljotina sedmocentričnog ljudskog bića. Ništa nije večno, pa ni brak. Bez obostranog partnerskog razvoja raste jaz koji završava raspravama ili udaljavanjem. Razvod nesrećnog braka je sposobnost za pronalazak ljubavi. Istrajavanje u lošem braku jeste stanje samouništavanja poput „ja ne padam, nego grlim provaliju”.

Ako bezuslovno volite sina ili ćerku koji su vam prodali i krevet iz kuće jer su narkomani ili kockari, a vi čekate da njihovu bolest „prosvetlite" svojom ljubavlju, da li je to bezuslovna ljubav ili samoubilački čin bespomoćnosti? Pristajanje da budeš žrtva autodestrukcije ili destrukcije jesu dva vida ekstremnog stanja psihe, stanja senke, ubistvo života.

Ljubav je da budete slobodni od tuđih očekivanja o ljubavi. Ljubav je da spoznate šta je za vas ljubav. Ono što je za vas ljubav, nije i za drugog. Ne pristajte na tuđe definicije ljubavi. Stoga ljubav možemo ostvariti samo sa onim ko je spreman da se emocionalno razvija. Ljubav je kategorija koju gradimo, razvijamo, negujemo sa svojim bližnjima. Ljubav se uči, o njoj se razgovara, ona se razmenjuje. Ona međusobno postoji ili ne postoji, jer ljubav se sastoji od mnogih aspekata života. Ljubav nije "ja te ne razumem", ljubav je "ja želim da te razumem". Ljubav je sve o različitosti. Ljubav se zasniva na poštovanju, zahvalnosti i razumevanju. I nikad nije bezuslovna. Postoji samo propagandni paradoks bezuslovne ljubavi, a to je - ljubav bez ljubavi.
Sanja Tomić

03/03/2026

VARKA SLOBODNE VOLJE 2

6 TRAUMA ČOVEČANSTVA

Postoji šest kolektivnih emocionalnih trauma koje vladaju ljudskim rodom. Rodimo se sa jednom od njih, a već u detinjstvu nam ih potvrde roditelji, braća, sestre, učitelji... koji takođe žive svoje traume. I onda celog života ugnjetavamo druge ili sami sebe. Biramo prijatelje ili partnere koji će tu traumu potvrditi – dok se jednog dana ne zaustavimo jer smo od svog života napravili niz saobraćajki.

Kada odvojimo vreme da se se pozabavimo svojom urođenom emocionalnom ranom, onda dobijamo priliku da živimo njen dar. Iza te emocionalne rane se krije naš urođeni talenat i mesto gde se budi naš neograničeni duhovni potencijal.

Linija 1 - trauma potiskivanja (kolektivno - bolest) - potiskujemo sve neželjene emocije do granice isključivanja iz stvarnosti. Osećanja se ne mogu obrisati, ona se vrate u vidu bolesti ili samopovređivanja. Takve osobe ili ljutnjom zastrašuju druge ili su nemoćni da se zauzmu za sebe i partnera. Završe u bolesti (najčešće kancer) ili potpunoj nemoći.
Dar prevazilaženja ove traume je neograničena kreativnost i osnaživanje drugih ljudi.

Linija 2 - trauma poricanja - (kolektivno - nasilnost) osoba emocionalno poriče svoju sopstvenu vrednost i boji se vrednosti drugih. Ili završi u fanatizmu i aroganciji kojom brani svoju „nevrednost” ili se oseća toliko nedostojno da veruje da mora zaraditi ljubav i podršku drugih.
Dar prevazilaženja ove traume je opuštenost, emocionalna lakoća koja pomaže emocionalno zaglavljenim ljudima.

Linija 3 - trauma stida (kolektivno - pohlepa) - osoba se toliko stidi svoje „nevrednosti” i „nedostojnosti” da osećaju emocionalnu glad za moći (za novcem, hranom , seksom, alkoholom, drogama, zabavom ili životnim dramama) te se podsmevaju drugima da skrenu pažnju sa sebe ili se zbog stida povlače u neku vrstu monaškog života, povlače se u izolaciju, beže od partnerstva i od života.
Dar prevazilaženja ove traume je humor, moć da zasmejete druge.

Linija 4 - trauma odbacivanja (kolektivno - siromaštvo) - osoba se toliko plaši da će je drugi emocionalno odbaciti (slomljeno srce) da u strahu od siromaštva odlazi u bitku za materijalnu ili političku moć ili toliko živi za druge da se odriče vlastite moći pomažući drugima i potpuno iscrpljuje.
Dar prevazilaženja ove traume je otvoreno srce - plemenitost, dar za otvaranje srca ljudi.

Linija 5 - trauma krivice (kolektivno - rat) - osoba boluje od krivice. Ili su za sve drugi krivi, pa koristi omalovažavajući ton da ponizi te „krivce” - optužuje ih, te završi u stalnom ratu sa drugima ili veruje da je za sve ona kriva, pa je u rovu sama sa sobom. Ili je previše ratoborna ili ne reaguje ni na kakav posticaj „pravi se mrtva”.
Dar prevazilaženja ove traume je prirodni vođa, onaj koji pomaže drugima da budu autentične emocionalno nezavisne odrasle osobe.

Linija 6 - trauma razdvajanja (kolektivno - ravnodušnost) - natprirodne sposobnosti u detinjstvu doprinose odvajanju psihe od okruženja i što vodi u neverovanje ili sebi ili drugima. U odnose stupaju intelektualno, ne umeju da spoje intelektulno i emocionalno, pa sebe proglašavaju hladnim, racionalnim bićem koje odseca emocionalno ili su preterano brižni da to postaje muka za njihovo okruženje.
Dar prevazilaženja ove traume je onaj koji je spoznao svoju pravu prirodu i može da transformiše druge.
Sanja Tomić

22/02/2026

VARKA SLOBODNE VOLJE

STRAH KAO NAJGORI VOĐA

Slobodna volja je religiozni i filozofski konstrukt, termin star više od 2.000 godina, koji zastupa tezu da ljudsko biće ima kontrolu nad svojom ličnosti, te pravi slobodne izbore u životu. Međutim, razvoj ličnosti je izvan svake slobode. Većinu čovečanstva porodica, okruženje i životne okolnosti oblikuju, dresiraju ili definišu još u detinjstvu.

Rodimo se noseći jednu od šest kolektivnih trauma, genetskih trauma, koje nam odmah potvrdi porodica. Dete je nesvesno, apsolutno upućeno samo na zadovoljenje svojih potreba bez ikakve svesti o drugima ili posledicama svog ponašanja. Od sedme do četrnaeste godine odvija se emocionalni razvoj gde roditelji, braća, sestre, učitelji... potvrđuju njegovu traumu (potiskivanje, nevrednost, stid, strah od odbacivanja, krivica i razdvajanje).

Od 14. do 21. godine traje mentalni razvoj, gde se uspostavljaju mentalni obrasci ponašanja, tumačenja i uverenja. U Uranovskom dobu adolescencija traje i do 25. godine kad se događaju intenzivne emocionalne, kognitivne i socijalne promene. Mladi ljudi donose životne odluke, ali ne iz nekakve slobodne volje, već su nošeni strahovima, traumama, potisnutim emocijama, uniformisani društvom, televizijom ili društvenim mrežama. Bombardovani propagandom roditelja, škole ili medija, oni nemaju nikakvu slobodnu volju već su proizvod društva i okolnosti - uniformisanih uverenja.

Ljudski vek je u Uranovom dobu premašio 80 godina, te se i sazrevanje produžilo do četrdesete. Tek od tridesete, četrdesete, ljudsko biće sa određenim ličnim životnim iskustvima može da dođe do ideje da preuzme odgovornost za svoje postupke i ponašanje i počne da uviđa da se ne može uticati na globalni svet, već samo na samog sebe. To nije slobodna volja, to je preuzimanje odgovornosti za svoj razvoj.

Ako psiha nije pobedila kolektivne i plemenske strahove, ona nema potrebnu snagu da razvija ljudskost, već se lepi za moć. Nije niko ništa izabrao, izabrali su njegovi strahovi za njega. Niko nije postao zao zato što je izabrao zlo, njegov strah je izabrao borbu za moć u svetu moći, gde cilj opravdava sredstvo.

Onaj koji je spreman da se suoči sa svojim strahovima i preuzme odgovornost za svoj život (ja sam odgovoran što sam postao žrtva), taj je na putu ljudskosti, na putu sopstvene slobode. Bez odgovornosti za svoje ponašanje ne možete osvojiti prostor svesti. Bez pobede nad traumom ne možete ostvariti svoj najveći potencijal.
Sanja Tomić

16/02/2026

STEPENIŠTE ZRELOSTI

Sazrevamo u ciklusima od sedam godina. Kad završimo jednu fazu, prelazimo u drugi nivo sazrevanja. Život nam donosi izazove, nove ljude, nove situacije, a mi reagujemo na njih. Svaki ciklus ima segmente početka, transformacije, sazrevanja i kompletiranja, a onda sve počinje iznova u novom ciklusu sazrevanja.

PRVI STEPENIK: Život nije bajka, život je izazov rasta i razvoja. Ono što želim i ono što mi je potrebno su dve različite stvari.

DRUGI STEPENIK: Prihvatanje lične odgovornosti - dospevam stalno u iste situacije, znači nisu drugi odgovorni, nego ja. Moja odgovornost je uvek 50 odsto u odnosu na drugog. Preispitujem sebe, a ne druge.

TREĆI STEPENIK: Ne raspravljam se ko je u pravu, jer zrela osoba nije u pravu, ona samo uči o sebi. Na osnovu svojih reakcija proučave sebe, a ne druge.

ČETVRTI STEPENIK: Suočavanje sa sobom - uvek isti obrasci ponašanja, iste emocionalne reakcije, isti mehanizmi. Samopraćenje sebe, samoiskrenost, samopodozrivost.

PETI STEPENIK: Samo prihvatanjem trenutnog stanja možemo promeniti njegovo agregatno stanje. Tu sam gde sam, ali pomno pratim sebe i prihvatam da u ovom trenutku ne mogu bolje.

ŠESTI STEPENIK: Vidim i razumem svoje mehanizme i obrasce ponašanja. Vidim da su mi poslužili u detinjstvu i mladosti. Kad ih razumem, onda mi više nisu potrebni.

SEDMI STEPENIK: Integracija iskustava, dublje razumevanje sebe i drugih. Sve okolnosti koje nam donosi život su ogledalo naših unutrašnjih procesa, naše nesposobnosti da uspostavimo ravnotežu. Ako previše tražimo pomoć drugih, stižu nam situacije i ljudi koji odbijaju pomoć. Ako previše dajemo, stižu nam oni koji previše traže. Magija je u balansu. I dajem i primam.
Sanja Tomić

06/02/2026

ČEKAJUĆI ZLATNO DOBA 2. deo

DOBA SAMOĆE
Stari Sloveni su verovali da u svakom trenutku njihovi bogovi mogu sići na zemlju, uzeti ljudski oblik i kao putnici namernici zakucati im na vrata. Stoga su stari Sloveni svakog neznanca dočekivali kao boga. Bili su gostoljubivi, srdačni, topli, zahvalni i sa puno poštovanja dočekivali svakog namernika. Prenosili su svojim primerom novim generacijama ljudskost koja se zasniva na poštovanju, zahvalnosti, srdačnosti i poštenju.

Danas je ljudskost odavno postala ego centar, koji svi vole da zovu srce. Živimo u dobu moći koja u punom zamahu pokazuje svoje pravo lice. Od kraja februara 2027. godine počinje da deluje novi kolektivni Inkarnacijski krst uspavanog Feniksa. Tumor društva koji je već očigledan, iz godine u godinu širiće se kao metastaza. Nema podrške, ostajete samo vi sami, indivdualci koji treba da se snađu.

Kolektiv kao kolektiv ima samo arhetipove senki (nesvesni sadržaj uvek zasnovan na strahu) koji je neprekidno u borbi za opstanak. Stižu nam frekvencije: zavisnost, ja sam žrtva svih ostalih, nepoštenje, bezumna nasilnost i robovski rad.

Svaka promena je samo na individualnom nivou. Možete samo vi sami učiti da budete nezavisni, prihvatiti odgovornost za svoje postupke, biti pošteni i prema sebi i prema drugima, emocionalno osnaženi i delovati iz svesti, a ne iz nesvesnih sadržaja - jer ste slobodno vreme posvetili sebi i svom razvoju.

Uspavani feniks je onaj koji se probudi izdajom i gori u svojim emocijama. Možda će ostati samo pepeo, a možda će uskrsnuti novi čovek.
Pesnik Branko Miljković (a znamo da pesnici i umetnici razgovaraju sa zvezdama) napisa kao upozorenje:
Sve što nema vatre u sebi sagori
Što sagori postaje noć
Što ne izgori rađa dan....

Sanja Tomić

27/01/2026

ČEKAJUĆI ZLATNO DOBA, 1. deo
DOBA ANARHIJE BRADATIH PEVAČICA
Živimo u poslednjoj godini kolektivnog Inkarnacijskog krsta planiranja (1610-2027). Za 400 godina izgradili smo modernu zajednicu - infrastrukturu, demokratsku vlast, institucije obrazovanja, kulture, nauke, razvili smo memoriju do fantastičnih granica poput veštačke nteligencije.

Nismo izgradili kolektivne vrednosti, samo smo izopačili plemenske vrednosti. Od generacije milenijalaca, koje su rasle u vremenu raspadanja jugoslovenskih i srpskih tradicionalnih vrednosti, odgajili smo generacije bez autoriteta, generacije bez spoljašnje strukture.

Tradicionalne srpske autoritete - sveštenik, pop i učitelj - novi društveni oblik je odbacio, autoriteti kulture i nauke (od pedesetih do devedesetih godina prošlog veka) poput SANU, Ive Andrića, vrhunskh glumaca- potpuno su nevažni. Moralni autoriteti - poštenje, čast, uljudnost - izgubili su značenje.

Od devedesetih godina gajimo generacije koje nemaju autoritete. Nestali su stručnjaci, jer su svi stručnjaci za sve. Odgajili smo mlade ljude sa lažnim fakultetskim diplomama, a prave diplome smo sveli na "bolonjske" - trećina znanja koje su morale da savladaju starije generacije. Neznanje, marketing i aroganciju proglasili smo vrednostima društva.

Struktura društva je ogledalo unutrašnje strukture, jer dete se ne rađa s unutrašnjom strukturom nego preslikava spoljašnju. U kakvom dobu onda živi dete ili odrasli mladi čovek bez spoljašnje i unutrašnje strukture? U dobu gde deca i odrasli mlate nastavnike i lekare i žive New Age vrednosti čija se struktura zasniva na fantaziji koja je proglašena činjenicom i autoritetom (tj. majke mi ja komuniciram s Arkturijancima). Pošto nema autoriteta u zajednici, izgradili smo lični i društveni marketing ničega.
Doba dobija naziv po ljudima koji u njemu žive i koje vrednosti grade. Počeli smo dobom prosvetiteljstva (1650- 1780), a poslednih 30 godna živimo u dobu kulturne anarhije (2026). Slična je slika u celoj zapadnoj kulturi koja je izgradila kult bradatih pevačica...
A onda februara 2027. celom čovečanstvu stiže iznenađenje.
Sanja Tomić

14/12/2025

MASKA NOVOG DOBA

BUDI POZITIVAN - BUDI PROGRAMIRAN

New Age doneo je raznovrsnost u svet religija, ali se brzo obukao u njihove haljine negujući verovanja koja nisu postala mudrost nego fraze, pa kako ko razume. Još od Oša i popularisanja istočnjačke mudrosti počelo je pomeranje čovečanstva ka novim ideologijama, novim uniformama, novim stavovima, novim mudrostima, novim prosvetljenjima.

Osnovni stav New Age generacija je - budi pozitivan. Internet je pun dobronamernih saveta kako raditi na sebi, kako biti bolje ljudsko biće. Skoro naleteh na slično uputstvo sa savetom: nikad ne reci „pogrešio sam”, nego „naučio sam lekciju”. Uputstvo kako da postanemo papagaj.

Interesantno je analizirati ovo uputstvo za postajanje boljeg robota. Jer kako robot može da pogreši, on samo uči novi program.

Ako nikad nismo pogrešili, kako ćemo se suočiti sa greškom, duboko je odbolovati, pa tek onda nešto naučiti? Doživimo svoju brzopletost, nepromišljenost, grubost, reaktivnost svake vrste do kraja. Ostanimo sa neprijatnim osećanjima koliko god da traju. To je naš emocionalni talas, imamo emocije jer treba da ih doživimo potpuno da bismo mogli da razumemo nešto o sebi. Jer ako ne vidimo da smo pogrešili bezbroj p**a, i nismo spremni da to kažemo pred drugima, nećemo biti bolji ljudi.

Bićemo programirane lutke, koje uvek pomalo žulja cipela nepogrešivosti. Sanja Tomić

30/07/2025

https://youtu.be/typmlO25-P0?si=jukxfWgP5eDoFvh5

Ljudski dizajn je kao ogledalo tvoje duše — otkriva sve što kriješ i sve što jesi. On spaja drevnu mudrost i savremenu nauku u mapu koja ti pokazuje gde gubi...

05/05/2025