https://www.facebook.com/101433442062487/

Human Design transformacija - Sanja Tomić, Karađorđeva 11, Zemun (2026)

04/05/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 8

MOZAK ILI APLIKACIJA

Vrtoglavom brzinom uleteli smo u digitalno doba, doba potrošnje, konzumerizma i bezbroj virtuelnih mogućnosti za zabavu. Uostalom, kako se civilizacija više razvijala, tako je i ljudski rod razvijao svoje mogućnosti za prekraćivanje viška vremena. Razlika je što je slobodno vreme nekad bilo dostupno samo eliti, a danas je dostupno svima.

Poslednjih četvrt veka razvili smo sve moguće prečice da što manje koristimo mozak - od kompjutera do sprava i aplikacija. Sve umesto nas računa, proverava i donosi zaključke, a mi treba samo da popunimo jednostavne obrasce i dobijemo to što želimo. Stoga su nove generacije vičnije aplikacijama nego životu.

Ljudski rod sve manje piše, razmišlja, razmatra, rešava raznolike praktične probleme života. Ne znamo više ništa da popravimo - imamo majstore. Ne želimo da kuvamo - imamo brzu hranu. Ne gradimo kuće - imamo investitore. Ne moramo da istražujemo - imamo veštačku inteligenciju. Neće nam uskoro trebati ni učitelji - imaćemo kompjuterske programe za biologiju ili istoriju.

Sa analognog (neprekidnog) sistema prešli smo na digitalni, kompujterski sistem. Sat sa skazaljkama koje se kontinuirano kreću zamenili smo električnim, koji pokazuje vreme u brojkama. U novom dobu više neće živeti časovničari, mehaničari, predavači, umetnici, filozofi, sociolozi, antropolozi, književnici... Živeće pametni dronovi, pametni leteći automobili, pametne prodavnice i... nepametni ljudi.

Veštačka inteligencija smanjuje prostor delovanja čovečanstva. Izgubićemo kontakt sa ljudima, razgovaraćemo samo sa mašinama. Stoga stižemo u doba gde će ljudi izgubiti ljudskost, inteligenciju, sposobnost učenja, razvoja. Rađaju se generacije koje su manje inteligentne od roditelja, jer ljudski rod više ne vodi pamet. Vode ga gedžeti, sprave za obezljuđivanje, sprave za opijanje iluzijom.
Laku noć, čovečanstvo, do prvog buđenja u februaru 2027. godine.
Sanja Tomić

27/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 7
ISTINA VS. ILUZIJA
Izdrmao nas je Uran u Biku, preispitao svaku našu spoljašnju stabilnost, a poslednje skoro dve godine na red su stigli i naši odnosi - porodični, prijateljski, poslovni. Svaka iluzija koju najčešće zovemo nadom, raspršila nam se pred očima. A onda je Uran ušao Blizance naša lična istina se budi. Ako nastavimo da gajimo nadu o iluzijama, a ne istinu o svojim odnosima, nećemo se naći u prijateljskom, savezničkom okruženju krajem februara sledeće godine.

Uran je kolektivu uključio genetsku kapiju 8 - individualnu kapiju doprinosa u originalnosti i jedinstvenosti. Kolektiv ne voli jedinstvenost, kolektiv teži uniformnosti u religiji, ideologiji ili partijskoj zastavi. A jedinstvenost ne pripada ničemu, ona je svoja, autentična, upoznata sa svojim strahovima, emocionalnim dilemama, ulogama koje joj nameće pleme ili tehnološki razvoj.

Individualnost se ne može digitalizovati, ne može se homogenizovati u kašu društvenog poretka ili genetske reprodukcije. Ona traži nešto više. Traži ličnu istinu. Traži da tu istinu izgovorite i sami je čujete i razumete. Da se suočite sa osećanjima koje ste zakatančili u tamnicu nesvesnog, da pustite kontrolu nad životom - neka vas univerzum vodi, da uđete u iskustvo jer ćete nešto naučiti, a najviše ćete naučiti kad u nečemu pogrešite. Ako niste grešili, niste ništa ni naučili, niste osvojili svoj prostor mudrosti, niste „stigli i utekli, ni na strašnom mestu postajali”.

Svaki strašni trenutak u životu, svaka nevolja, gubitak, nepravda stigla je da to emocionalno proživimo do kraja, da prođemo emocionalni talas i iz njega izađemo kao neko ko je stekao svest o svojim emocijama, reakcijama jer je to doživeo, pustio svoj glas, opsovao, razočarao se, povredio se.

Osećanja se ne kontrolišu, ona su najsnažniji deo našeg bića. Ne zasipaju nas misli, zasipaju nas emocije. Nikad niko nije pao u nesvest od misli, ali od emocionalnog šoka jeste. Zato nemojte da vas lažu da se može upravljati emocijama. Kako ćete upravljati osećajima tela (žeđ, glad, bol) ili osećanjima tuge, melanholije ili praznine? Nikako, možeti ih samo doživeti do kraja i prihvatiti da su sve vaše emocije validne, a preispitati kako ste se ponašali prema drugima u toj emociji. E tu je onaj mehanizam zvani ego, koji se u raznim duhovnim učenjima smatra delom misaonog procesa.

Ego je nezrela emocija, dečije ponašanje, histerija ili agresija nezrelih aspekata ličnosti koje mogu odrasti samo primećivanjem, prihvatanjem i odlučnošću da odrastemo, sazrevamo i shvatimo da se raste u nevolji, a ne ispred televizora ili na telefonu.
Sanja Tomić

23/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 6

SADAŠNJOST ILI NIŠTA

20
Ono što znamo o prošlosti poznaje nas – utiče na naša uverenja, pogled na život, verovanja i očekivanja. Očekujemo budućnost u okviru poznatih obrazaca i kalkulacija. A o sadašnjosti ne znamo ništa jer ona nema velike istorijske priče, ni primamljiva obećanja. Ona je samo nezvesnost života.

Nova epoha traži da savladamo silu gravitacije među ljudima (34) i živimo u sadašnjosti (20). Svest živi u sadašnjosti, a prošlost i budućnost su pokrivač pod koji se mnogi sakriju jer je teško, jer je život brz, jer nema se vremena, jer smo zatrpani kakofonijom informacija, toliko da više ne znamo ništa i nikome i ničemu ne verujemo. Budimo se sa sumnjom, a legnemo sa pretrpanom glavom.

Šta je onda bivanje u sadašnjosti? Sadašnjost je kako se osećam, jesam li nezadovoljan, nespokojan, da li sam zabrinut, šta me muči... Sadašnjost je imati bližnje sa kojima možete o tome otvoreno razgovarati, otvoreno pretresti svoje odnose. Jer dok govorite kako se osećate, otvarate unutrašnje prozore, čujete svoj glas, intonaciju, čujete šta se u vama koleba. A kad čujete sebe, onda možete i zastati i pozabaviti se svojim strahovima, reakcijama, upoznati se sa njima i uvideti obrazac svog ponašanja i postupaka. Jer osećanje je uvek pokretač misli. Njime je sve protkano, svaki naš dan od jutra do večeri je niz osećanja, neugodnosti, neželjenih oseta i osećaja, koje preskočimo, jer nemamo vremena od digitalizacije, jer rešavamo probleme, jer kupujemo, jer žurimo na autobus, jer brinemo o drugima...

Zato pričajte o tome kako se osećate i šta vas muči i sa onima odabranima kojima to možete reći i samima sobom. Tako ćete biti u sadašnjem trenutku – danas sam zlovoljan, sutra nasmejan, trenutak po trenutak, dan po dan jer biti čovek nije zbir misli, biti čovek je osećati. A onaj koji oseća može razumeti sebe i u toj potrazi sazrevati.
Nije zreo onaj koji ima mnogo godina, zreo je onaj koji je spreman da kaže istinu – nezadovoljan sam, nesrećan, povređen, ljut ili depresivan – samom sebi, a onda i drugom. Tek onda može da se bavi uzrocima koji se nalaze u prošlosti. A budućnost je uvek posledica našeg razvoja u sadašnjosti.
Sanja Tomić

18/04/2026

EPOHA KRSTA USPAVANOG FENIKSA 5.

SILA I SNAGA

34
Nova epoha donosi uticaj dve neobične genetske kapije koje sa nesvesnog nivoa utiču na kolektiv (34-20). Ovo su integracijske kapije namenjene samosnaživanju – niko nam ne može pomoći do samospoznaje jer ćemo morati sami da savladamo prvo Veliku silu – genetsku kapiju 34.

Kapija velike sile je kapija životne sile Sakrala. Sila nije isto što i snaga. Postoje prirodne sile poput gravitacije, elektromagnetne ili nuklearne sile. Kapija 34 je sila života sposobna za samosvest.

Na nesvesnom nivou ona je razarajuća, jer je sila interakcija dva objekta, poput magneta koji se privlače ili odbijaju. Ona je toliko snažna da je naše telo objekat koji je prepušten dejstvu sile. Ljudi koji imaju ovu kapiju naglašenu u HD karti moraju se sami nositi sa tom silom, kao i njihovo okruženje koje je izloženo njenom delovanju. Na nesvesnom nivou to su nasilni ili neprestano zauzeti ljudi, spremni da da bezumno izvršavaju najgora naređenja (poput vojnika u Vijetnamskom ratu naoružanih silom napalma protiv seljaka u slamnatim kolibama). To su ljudi koji će raditi dok ne padnu ili buljiti u telefon dok se ne sapletu na ulici. Uvek će biti zauzeti nečim, pitanje je samo da li su zauzeti pogrešnim stvarima. Mogu ih drugi beskrajno eksploatisati, da li poslodavci ili mediji, a oni padati povremeno u potpunu iscrpljenost, jer sila nije isto što i snaga.

Sila je uvek ista, ne zavisi od vremena, a snaga je energija koju telo troši u vremenskim intervalima. Kapija velike sile nam može dati nadljudsku snagu koju ćemo pokazati u određenim trenucima, ali ta nadljudska snaga namenjena je za samosvest - individuaciju, spoznaju sebe kroz posmatranje sopstvenog ponašanja i reakcija. Sila nam daje nadljudsku snagu samo za ono što volimo da radimo, da radimo samosvesno za sebe, ne beslovesno za druge.

Kad smo spremni da pogledamo u sebe, u svoje nesvesne emocionalne reakcije (a one su uvek u odnosima), uvek iste nesvesne obrasce ponašanja, moći ćemo da koristimo životnu silu za život, a ne za sagorevanje života napalmom.
Sanja Tomić

12/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 4

GDE ŽIVE NESVESNE EMOCIJE

Nova epoha ljudskog roda kao kolektiva traži od nas da upoznamo svoje neželjene emocije. Pozitivna osećanja su svima dobro došla, negativna osećanja svi potiskujemo, neko manje, neko više, ali svi to radimo.

Osetimo ih kao nervozu u stomaku, kao potištenost, pritajeno nezadovoljstvo, grč u ramenima, bol u tabanima, konstantni umor, tihu iscrpljenost, treptaj beznađa... To su potisnute emocije, senke naše psihe sa kojima uglavnom nismo spremni da se suočimo jer su bolne i teške, jer nije lako družiti se s istinom, ona zahteva korak, zahteva promenu, zahteva transformaciju.

Kako prepoznajemo te skoro nepoznate emocije? Prepoznajemo ih u reakciji na neku iznenadnu okolnost u odnosu - neumesno pitanje, pritisak drugih, laž, istinu, nepravdu, gluvoću, manipulaciju... Kako reagujemo? Povlačimo se ili se posvađamo, objašnjavamo ili prepiremo. Ono što izbegavamo jeste da prođemo kroz svoj emocionalni talas, da dozvolimo sebi da se tako osećamo i da smo spremni da sebe razumemo jer niko nas neće razumeti do nas samih.

Iza svake reakcije se krije naš uvek isti strah da smo nevidljivi, da nas ne mogu voleti ili da je život besmislen. A život jeste besmislen ako mu mi sami ne izaberemo svrhu iznad porodice, iznad odobravanja ili neodobravanja, iznad tuđih očekivanja. Ne trebaju nam drugi da validiraju da smo vredni, to treba sami da učinimo.

Ako ne dođemo do svojih najdubljih osećanja – svojih najdubljih tajni pred samim sobim, najdubljih strahova, najdubljih čežnji, najdubljih nepristajanja na kolotečinu života – živećemo samo uvek iste reakcije. Tražićemo da nas potvrde oni koji nisu sami sebe potvrdili. I naša će se senka tući sa senkama bližnjih.
Sanja Tomić

09/04/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 3. deo

Zbogom, porodice!

Završava se doba dugo 400 godina, zvano Krst planiranja, a novo već stoji pred vratima. Ono što je ljudski rod gradio stotinama godina - zajednicu i porodicu, raspada se pred našim očima. Patrijarhalna vizija porodice u poslednjih 30 godina nestala je u oblaku sećanja o pričama pored ognjišta - kako se poštuje i sluša roditelj, koji su zadaci dece, kako je život težak i nepredvidljiv jer ljudske i prirodne nepogode prete iza najbližeg brda.

Danas nema nepogoda, ljudski rod je zauvek u emocionalnoj krizi. Roditelji poštuju samo svoju decu, a deca postavljaju uslove roditeljima. Vaspitani su da su oni vlasnici budućnosti, a da roditelji žive samo zarad njih i u njihovo ime. I ona su to bukvalno shvatila, jer su deca. A deca su beslovesna, nemaju emocionalnu ni mentalnu strukturu, ne razumeju posledice svojih dela, niti razumeju da postoji mogućnost da će život nekad biti neugodan. I deca su punih 30-40 godina, jer tek tada stvaraju novu porodicu. Onda deca odgajaju decu kao prinčeve i princeze koje kad odrastu čeka presto života.

A život nema prestole, ima samo izazove, pa su tinejdžeri postali preteće rakete kraćeg i dužeg dometa, kojih se odrasli plaše jer su razmaženi i odgajani bez ikakvog autoriteta do sopstvenog.

Odrasli pak žive u modu preživljavanja. Svako ko je zaposlen radi za dvoje, a nekad i troje, slobodan dan je uglavnom fatamorgana u pustinji, a umor i užurbanost su jedina grimasa na licima prolaznika. Strah od gubitka je jedina emocija - jer je gubitak jedino što neminovno stiže u Srbiji.

Možemo samo sebi priznati istinu, što je početak naše transformacije. Ako ne priznamo sebi da nam se ne sviđa kako živimo, da nam se porodica raspala i da gajimo toksične odnose, onda nema ni prvog koraka. Ostaje samo sivilo jednoličnosti.
Sanja Tomić

22/03/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 2. deo
DOBA PRAVIH SAVEZA

Kapije 55-59
Porodicom i svim našim odnosima vladaće nesvesna osećanja sve do nove kolektivne epohe. A onda ko ne izgori u plamenu sopstvenih osećanja, biće spreman sa emocionalnu svest, svest o sebi.

NIJE VAŽNO ŠTA MISLIMO O SVOJIM ODNOSIMA, jer tu racionalizujemo, objašnjavamo sebi zašto je važno da ih zadržimo, pretrpimo ili zažmurimo. Partnerski odnos biće najvažniji u budućnosti - poslovni, emotivni, prijateljski odnos, partnerstvo u znanju, talentu... Samo pravi, transparentni, iskreni individualni savezi koje napravimo pomoći će nam da kvalitetno živimo u sveopštoj društvenoj dekonstrukciji, kojoj već svedočimo.

VAŽNO JE KAKO SE OSEĆAMO U ODNOSIMA koje smo dosad gradili ili održavali. Jesmo li nesrećni, nezadovoljni, potišteni, neprimećeni, trpeljivi, nemušti, emocionalno zakinuti - onda sami pred sobom treba da raskrinkamo taj Gordijev čvor koji smo mi zamrsili svojim iluzijama. Raskrinkavanje samog sebe je vrlo težak i bolan proces, to jeste vatra u kojoj gori ptica feniks, umreće da bi mogla da se ponovo rodi. Pogledajmo hrabro u taj film koji smo sami snimili. Tek kad priznamo sebi istinu, možemo taj odnos staviti na pravo mesto. Ili ćemo ga prekinuti ili ćemo sebi priznati: ovaj odnos neguje moje očajanje, a ne moje dostojanstvo - i staviti ga na policu istine kojoj pripada.

Mera naše budnosti je kakvi nas ljudi okružuju. Ako se okružimo i sarađujemo najviše što možemo sa ljudima koji nam ukazuju poštovanje, zahvalnost i radost što nas imaju pored sebe, naš život će dobiti individualnu lepotu i vrednost koja nam pripada. Jer, sebeljublje je različito od samoljublja. Samoljublje proizvodi fabrički tip egoiste (samo ja i niko drugi), sebeljublje je ljubav prema sebi preko drugih koji vole nas. Tek kad otkrijemo dubinu ljubavi i poštovanja drugih prema onome što jesmo, sposobni smo za sebeljublje – samopoštovanje, dostojanstvo življenja među ljudima.

Oni koji nisu sposobni da nas vole jesu za neke druge ljude. Izmaknimo se da nađu neke druge koje su sposobni da vole.

PS. Dobila sam poruku od predstavnika „Galaktičke federacije” sa njihovom divnom slikom zemaljske budućnosti, te ih ovim putem srdačno pozdravljam. I ja sam kao devojčica volela „Zvezdane staze". Divan je to arhetip Plejadanaca i Arkturijanaca koji brinu o miru u svemiru, a ja predstavnicima svetlosnog veća poručujem – samo vi napravite prave saveze na Zemlji. Ko sam sebi pomogne, pomogne mu i galaktička federacija!
Sanja Tomić

20/03/2026

EPOHA KOLEKTIVNOG KRSTA USPAVANOG FENIKSA 1. deo

DOBA: SNAĐI SE SAM

Polako, ali sigurno odbrojavamo mesece do kraja februara 2027. godine kada počinje *Krst uspavanog Feniksa (55-59/34-20*). Prelazimo sa kolektivne i plemenske energije (nacionalna i porodična energija) prethodnog Krsta planiranja na epohu individualne energije.

Nova epoha gasi frekvencije plemenskih emocionalnih kapija i porodica odlazi u istoriju – kako smo je mi doživljavali poslednjih 400 godina. Nema genetskog imperativa, smanjuje se seksualnost, nagon za repodukcijom i biologija se opraštaju tokom narednih nekoliko stotina godina od nas. Stiže smena generacija - homo sapiens tokom narednih 1.200 godina sve više ustupa mesto novom evolucijskom skoku, koji HD naziva rejv. Svaki neuspeli pokušaj mutacije homo sapiensa tokom poslednjih tridesetak godina naziva se autizam, a mnogi to zovu teorijom zavere ili epidemijom. U stvari, mutacija ide svojim tokom dok ne stvori rejva, a rejvovi tokom vremena prelaze u evoluciju.

Mi homo sapiensi dobijamo neverovatnu priliku da u ovom inter regnumu doživimo mutaciju, evolucijski skok, i odmaknemo se od nagona koji su krasili i pećinskog čoveka - reprodukuj se i preživi. Mutacija nove epohe od nas traži da se osvestimo. Ne da se prosvetlimo, što je bilo namenjeno pećinskom čoveku (da napravi kamenu sekiru i stigne do računara), nego da spustimo kamene sekire i spoznamo sebe sami.

Nova kolektivna epoha traži od nas:

*55* - da proživimo svoje emocije, prihvatimo ih i postanemo emocionalno svesno biće ili da živimo traume i senke - ja sam žrtva i svi su drugi odgovorni za moj neuspeh, pa ću se utopiti u alkoholu ili u internetu.

*59* - nema porodice, postoji samo partnerstvo, koje je transparentno, osvešćeno partnerstvo koje komunicira o svojim osećanjima i potrebama. To je jedino uzemljenje koje možemo dobiti. Senka ove kapije su brakovi koje smo živeli stotinama godina - nepoštenje, manipulacija, agresija, seksualno zavođenje, dominacija.

*34* - samo velika snaga, nadljudski napor nas može osvestiti, da spoznamo šta je naša moć i da se ona ne koristi za iskorišćavanje slabih, nego za samosvest. Njene senke su neprestana zauzetost. Toliko ćemo sve više raditi da ćemo padati u nesvest od umora, eksploatisaće nas do četrdesete, a onda tražiti brže i mlađe, a rezultat će biti kolektivna beslovesnost i bezumno nasilje.

*20* - samosvest u sadašnjosti, izraz integriteta i ispravnog ponašanja u svakom trenutku. U suprotnom ljudski rod neće moći da se uzemlji, nego će živeti u zamajavanju, stalnoj zauzetosti, a samim tim neprestanoj nesigurnosti jer će mu stalno nešto odvlačiti pažnju od sadašnjeg trenutka.

Kolektiv se raspada pred našim očima, a evolucija nam je ponudila samo jedan recept - samosnaživanje. Reši sve sam sa sobom ili umri.
Sanja Tomić

13/03/2026

U SVETU EMOCIJA i HRANE

Živimo zemaljski život, koji je i ljubav i mržnja, i nesebičnost i egoizam, i divljenje i zavist, i podrška i ravnodušnost. U sebi nosimo i svetlo i mrak, i svest i beslovesnost.

Svet neprijatnih osećanja je deo psihe koji je prosečnom ljudskom biću uglavnom nepoznat. Svako bi da živi sreću, radost, poštovanje, ugled, a niko nevolju, sramotu ili zavist. Potiskivanje neželjenih osećanja u nesvesno je svakodnevica i zastrašujući demon prosečnog ljudskog bića koje uglavnom o sebi misli najbolje, a retko oseća najgore.

Nikada do poslednjih 70 godina homo sapiens nije imao toliko slobodnog vremena da se posveti svojim raznobojnim osećanjima. Nažalost, posvetio se samo razvoju uma ili njegovom zabavljanju, a haos neželjenih osećanja vitla i dalje u našem govoru, reakcijama i ponašanju. Mi taj haos ne želimo da primetimo, ali je i te kako vidljiv svima ostalima.

Emocija je jača od uma, izleti pre nego što smo shvatili kako se osećamo ili šta govorimo. Jedna polovina čovečanstva ima definisan Solarni pleksus i trese po drugima svoja snažne strasti i osećanja, a druga polovina sa nedefinisanim Solarnim pleksusom sve to doživljava udvostručeno i dopušta da je drugi pritisnu i uslovljavaju svojom emocionalnom snagom.

Hrana je vezana za pleme, porodicu. Ona je simbol zajedništva ljuduskog roda i duboko je isprepletena s emocijama. I svadba i opelo su obredi hrane. To je energija koja nas pokreće i održava u životu. Zato su svi poremećaji u ishrani vezani za emocionalne kapije ili one nasuprot njih.

U definisanom kanalu emocionalnosti 39-55 (od Korena do Solarnog pleksusa) caruju anoreksija i bulimija. Ljudi koji se odriču svojih osećanja prestaju da uzimaju hranu, jer potiskuju svako nepoželjno osećanje o sebi, a time potiskuju i želju za životom.

U definisanom kanalu prepoznavanja emocija 30-41 (od Korena do Solarnog pleksusa) caruje gojaznost jer su ovi ljudi gladni snažnih osećanja, pa svoju usamljenost često zamenjuju prekomernom ishranom. Jedini način da se oslobode ove fabrike želja jeste da je prenesu u umetničku fantaziju.

Emocionalna nesigurnost, padovi raspoloženja, nesigurnost u ljubavi, emocionalni nedostatak odlučnosti ne pokazuju samo poremećaje u ishrani, već lako vode u zavisnosti, te ovi ljudi najčešće postaju žrtva sopstvene drame.
Sanja Tomić

14/12/2025

MASKA NOVOG DOBA

BUDI POZITIVAN - BUDI PROGRAMIRAN

New Age doneo je raznovrsnost u svet religija, ali se brzo obukao u njihove haljine negujući verovanja koja nisu postala mudrost nego fraze, pa kako ko razume. Još od Oša i popularisanja istočnjačke mudrosti počelo je pomeranje čovečanstva ka novim ideologijama, novim uniformama, novim stavovima, novim mudrostima, novim prosvetljenjima.

Osnovni stav New Age generacija je - budi pozitivan. Internet je pun dobronamernih saveta kako raditi na sebi, kako biti bolje ljudsko biće. Skoro naleteh na slično uputstvo sa savetom: nikad ne reci „pogrešio sam”, nego „naučio sam lekciju”. Uputstvo kako da postanemo papagaj.

Interesantno je analizirati ovo uputstvo za postajanje boljeg robota. Jer kako robot može da pogreši, on samo uči novi program.

Ako nikad nismo pogrešili, kako ćemo se suočiti sa greškom, duboko je odbolovati, pa tek onda nešto naučiti? Doživimo svoju brzopletost, nepromišljenost, grubost, reaktivnost svake vrste do kraja. Ostanimo sa neprijatnim osećanjima koliko god da traju. To je naš emocionalni talas, imamo emocije jer treba da ih doživimo potpuno da bismo mogli da razumemo nešto o sebi. Jer ako ne vidimo da smo pogrešili bezbroj p**a, i nismo spremni da to kažemo pred drugima, nećemo biti bolji ljudi.

Bićemo programirane lutke, koje uvek pomalo žulja cipela nepogrešivosti. Sanja Tomić

Human Design transformacija - Sanja Tomić

04/05/2026

27/04/2026

23/04/2026

18/04/2026

12/04/2026

09/04/2026

22/03/2026

20/03/2026

13/03/2026

14/12/2025

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category