Namaste studio Zemun

09/04/2026

SUSRET SA SOBOM
Mesečni individualni proces

Da li volim sebe? Kako da zavolim sebe?
Šta znači briga o sebi?
Kako da se zaista pobrinem za sebe?
Šta je to što želim u životu?
Koje su moje potrebe? Da li zaslužujem ispunjenje svojih najdubljih potreba? Da li uopšte znam koje su?
Ko sam? Gde sam? Kuda idem?

Ovaj proces je poziv na povratak sebi.
Na susret sa telom, emocijama i unutrašnjim istinama koje čekaju da budu viđene.

Mesečni program paket uključuje:
• Individualne sesije (somatski pristup i rad Peter Levina, telesna psihoterapija)
• Joga praksu (Zemun)
• Ceremonije sa svetom medicinom
Individualne sesije se mogu realizovati uživo u Zemunu ili online, dok se ceremonije sa svetom medicinom održavaju uživo. Program se prilagođava svakoj osobi
(broj sesija, časova i ceremonija je individualan)

Prijava:
• DM poruka
• Upitnik + info razgovor (procena pogodnosti za rad)

Ukoliko se proces potvrdi:
Mesečni promo paket: 300€

Susret sa sobom nije luksuz.
To je povratak kući.

Broj mesta: 10

14/03/2026

28/11/2025

Večeras, pri kraju časa joge, u poslednjoj asani, prvi put su se spustile reči kao poziv svima prisutnima:

„Pogledaj u sebe (u svoju unutrašnju realnost) kao u relikvij. Imaš li pristup?“

Znala sam da je relikvij nešto sveto, ali sam nakon časa ipak potražila precizno značenje.
Snažno su me dirnule te reči.
Šta ako svoju unutrašnjost posmatramo kao svetinju? Kao prostor u kojem Bog obitava, jer to jeste istina.
Jer realnost, baš onakva kakva jeste, već je Celovita. Sa svim svojim delićima, fragmentima i nitima. Ali obzirom da nam je kao ljudskim bićima teško da integrišemo Celokupnost, dato nam je linearno vreme, da kroz fragmente osetimo i integrišemo delić po delić Božanske suštine. Da rastemo i širimo kapacitet za Celinu, za Boga.

Poziv na silazak u telo.
Ne ostajanje u glavi, ne u analizi.
Već sedanje u fizičko telo, spuštanje u težinu, u dah, u emociju.

Reč relikvij nosi u sebi ogromnu snagu:
nešto što je sveto, očuvano, netaknuto, čistog porekla.

Poziv da uđemo u unutrašnju realnost ne sa kritikom ilianalizom, već sa dubokom zahvalnošću..

Kao da neko kaže:

Priđi svojoj unutrašnjosti kao nečemu što zaslužuje naklon, tišinu i poštovanje.

To je pravi obrt paradigme:
Gledaj u sebe kao u svetinju.

I imaš li pristup?

Ovo je pitanje koje je realno i direktno:

Imaš li pristup telu sada? Osećaš li išta u telu?
Možeš li da ostaneš sa time što se zbiva u tvom telu upravo sada? Možeš li da ostaneš sa time?

Da li imaš pristup sebi bez ideje i napora da sebe popraviš? U suštini: Da li imaš pristup sopstvenoj svetosti?

Jer svetost nije mistična ni religijska, to je integritet, celovitost, prisustvo. Telo nije nešto što trpiš, već nešto u čemu prebivaš. Fragment u vremenu i prostoru. I ukoliko možeš prebivati u sebi, i integrisati fragment po fragment realnosti koja se otkriva kroz tvoje telo, tvoje telo može postati prebivalište samog Boga.

Unutra je otvoren prostor koji nije “za popravljanje”, nego za poklonjenje.

„Lokāḥ samastāḥ sukhino bhavantu”
Neka sva bića u svim svetovima budu srećna i slobodna.

22/10/2025

Surya Namaskar (Pozdrav Suncu), ciklus od 12 položaja, nije samo fizička sekvenca, on je somatska praksa integracije, dijalog između daha, tela i svesti. Kada ga posmatramo iz somatske perspektive, on uči telo i nervni sistem nekoliko dubokih principa koji su TEMELJ SAMOREGULACIJE, PRISUTNOSTI I KAPACITETA ZA ŽIVOT. 👈🏻👈🏻👈🏻

Evo ključnih somatskih lekcija koje ovaj ciklus donosi:

1. Pulsacija između aktivacije i predaje

Surya Namaskar je ritam, kontrakcija i ekspanzija, aktivnost i mekoća, udah i izdah.
Uči nas prirodnom talasanju nervnog sistema,

pokret napred (udahnuti, otvoriti se, aktivirati),

pokret nazad (izdahnuti, spustiti se, prepustiti).

Telo uči da ostane prisutno i sigurno kroz fluktuacije unutrašnjeg stanja, što je temelj nervne fleksibilnosti i emocionalne otpornosti.

2. Regulacija kroz dah i pokret

U Surya Namaskaru dah vodi pokret, a ne obrnuto.
To nas somatski uči:

kako da usidrimo pažnju u dah,

kako da ostanemo u telu dok se krećemo,

kako da spustimo preplavljenost i ostanemo prisutni kroz sekvencu.

To je trening nervnog sistema da ostane u regulisanom stanju i pri većem intenzitetu, proširenje kapaciteta da nosimo svoje unutrašnje stanje i da ostanemo u kontaktu sa sobom.

3. Telesna mapa ciklusa života

Svaki položaj nosi simboliku: buđenje, pokretanje, predaja, snaga, zahvalnost, ekspanzija.
Redosled kreira unutrašnji narativ koji telo prepoznaje na arhetipskom nivou kao:

početak → rast → vrhunac → spuštanje → predaja → povratak u centar.

Telo uči da svaki ciklus ima svoj tok, što smanjuje otpor promenama i podržava kapacitet za adaptaciju.

22/10/2025

⚜️ ASANA NIJE CILJ SAMA PO SEBI, ona je teren na kojem učimo da se odnosimo prema sebi drugačije.

U praksi asana, granice su direktan odraz odnosa koji imamo prema sebi.

Kada pređemo granicu tela zato što sledimo sliku u glavi zbog perfekcionizma, upoređivanja, internalizovane poruke autoriteta, mi zapravo:

👉🏻👉🏻 Napuštamo sadašnji trenutak i kontakt sa telom, i umesto da budemo u osluškivanju i saradnji sa telesnim senzacijama, ulazimo u kognitivni obrazac - “moram”, “trebalo bi”, “nije dovoljno”, i gde odlazimo u stanje preplavljenosti, u vorteks traume. Kada joga položaj postane previše intenzivan i telo signalizira granicu kroz napetost, bol ili stisak daha, a mi to ignorišemo, nervni sistem doživljava to kao ponovni ulazak u situaciju gde nema zaštite, što je upravo mehanizam retraumatizacije 👈🏻👈🏻

Disanje se menja kao jasan pokazatelj disocijacije. Kada se dah skrati ili nestane, to je znak da više nismo u kapacitetu da budemo prisutni i da telo pokušava da izdrži, ali nije u sigurnosti.

Zato je rad na granicama u hatha jogi kroz telesne položaje istovremeno i rad na traumama:
👉🏻 kada ostanemo povezani sa telom,
👉🏻 kada prepoznamo granicu (bilo da je to bol, stezanje ili unutrašnje “ne”),
👉🏻 i kada izaberemo da je poštujemo, mi onda zapravo ponovo učimo nervni sistem da je sigurno imati granicu i da je ona validna.

🧘🏻‍♂️🧘🏻‍♀️ Zdrava granica u asani izgleda kao: mek i stabilan dah, unutrašnji osećaj da možeš da ostaneš sa sobom, mogućnost da kažeš “ovo je dovoljno” i da tu ostaneš bez osećaja krivice ili potrebe da dokažeš nešto.

To je suština somatskog pristupa jogi: asana nije cilj sama po sebi, ona je teren na kojem učimo da se odnosimo prema sebi drugačije. Učimo da imati zdrave granice i prema sebi znači graditi siguran kontakt sa sobom, granice otvaraju prostor za cvetanje naše autentičnosti i životnosti.

21/10/2025

⚜️ ASANA NIJE CILJ SAMA PO SEBI, ona je teren na kojem učimo da se odnosimo prema sebi drugačije.

U praksi asana, granice su direktan odraz odnosa koji imamo prema sebi.

Kada pređemo granicu tela zato što sledimo sliku u glavi zbog perfekcionizma, upoređivanja, internalizovane poruke autoriteta, mi zapravo:

👉🏻👉🏻👉🏻 Napuštamo sadašnji trenutak i kontakt sa telom, i umesto da budemo u osluškivanju i saradnji sa telesnim senzacijama, ulazimo u kognitivni obrazac gde “moram”, “trebalo bi”, “nije dovoljno” i gde odlazimo u stanje preplavljenosti, u vorteks traume. Kada joga položaj postane previše intenzivan i telo signalizira granicu kroz napetost, bol ili stisak daha, a mi to ignorišemo, nervni sistem doživljava to kao ponovni ulazak u situaciju gde nema zaštite, što je upravo mehanizam retraumatizacije 👈🏻👈🏻👈🏻

Disanje se menja kao jasan pokazatelj disocijacije. Kada se dah skrati ili nestane, to je znak da više nismo u kapacitetu da budemo prisutni i da telo pokušava da izdrži, ali nije u sigurnosti.

Zato je rad na granicama u hatha jogi kroz telesne položaje istovremeno i rad na traumama:
👉🏻 kada ostanemo povezani sa telom,
👉🏻 kada prepoznamo granicu (bilo da je to bol, stezanje ili unutrašnje “ne”),
👉🏻 i kada izaberemo da je poštujemo, mi onda zapravo ponovo učimo nervni sistem da je sigurno imati granicu i da je ona validna.

🧘🏻‍♂️🧘🏻‍♀️ Zdrava granica u asani izgleda kao: mek i stabilan dah, unutrašnji osećaj da možeš da ostaneš sa sobom, mogućnost da kažeš “ovo je dovoljno” i da tu ostaneš bez osećaja krivice ili potrebe da dokažeš nešto.

To je suština somatskog pristupa jogi: asana nije cilj sama po sebi, ona je teren na kojem učimo da se odnosimo prema sebi drugačije. Učimo da imati zdrave granice i prema sebi znači graditi siguran kontakt sa sobom, granice otvaraju prostor za cvetanje naše autentičnosti i životnosti.

15/10/2025

Mnogi ljudi funkcionišu godinama tako što emocije preskaču fizičko telo i prebacuju se direktno u razmišljanje, analizu ili kontrolu situacije.
Ovaj obrazac nije slabost, već neurofiziološki zaštitni mehanizam koji se formira kada u ranom razvoju nije postojao dovoljno siguran kontejner u telu za doživljavanje intenzivnih osećanja.

Kada dete odrasta u okruženju koje ne podržava izražavanje i integraciju emocija, limbički deo mozga (koji je zadužen za obradu emocionalnih impulsa) često se preskače - osećanja se ne doživljavaju u telu, već se automatski prebacuju u mentalnu aktivnost, preživljavajuće strategije ili odvajanje od senzacija.

Jedan od najčešćih telesnih prostora koji tada ostaje disociran i isključen jeste donji deo stomaka i karlična regija.

Zašto je donji stomak ključan prostor

Donji deo trbuha i karlica predstavljaju temelj unutrašnje stabilnosti. U ovoj regiji nalazi se duboko ukorenjen osećaj postojanja, oslonca i kapaciteta da telo drži emocionalne talase koji dolaze i prolaze.
Kada taj prostor nije aktivan ili je odsečen, osoba često ima osećaj praznine ili odsustva u toj regiji, oseća nemogućnost da „zadrži“ emociju u sebi, lako prelazi iz senzacija u mentalne narative, živi „od grudi naviše“, u glavi i gornjem delu tela.

Rad sa donjim stomakom i karlicom zapravo znači povratak kapaciteta tela da bude kontejner emocijama. To ne znači da emocije treba pokretati i forsirati, već da se prostor otvara i postaje dostupan da ih primi i obradi kada se pojave.

Limbički sistem u mozgu je centralan za obradu emocionalnih iskustava. Kada emocija naiđe, njen puni talas se može odvijati samo ako telo ima gde da je „spusti“. Ako kontejner nije razvijen, sistem će automatski prebaciti energiju u mentalnu aktivnost (analizu), aktivirati odbrambene mehanizme (kontrola, povlačenje, ugađanje drugima), ili preskočiti emocionalni doživljaj u potpunosti (odsecanje/disocijacija).

Kada se u telu polako razvija osećaj sigurnosti, kroz svesno disanje, pažnju i somatski rad (rad sa fizičkim telom), limbički sistem prestaje da preskače i počinje ponovo da komunicira s telom.

Kontakt i prijava za časove joge ☎️ 063310352

14/10/2025

Juče nas je napustio Dragan Lončar alias Svami Šrividjananda Sarasvati. Život je posvetio širenju znanja joge. Putuj sa mirom u duši, drago biće.

14/10/2025

Mogu sama! Niko mi ne treba!
I šta se skriva iza toga..

Implicitna reparacija (ono kada nam nešto zasmeta u odnosu, makar bila i mikro stvar za koju procenimo da je nebitna i onda odlučimo da prećutimo i da rešimo to sami sa sobom), može da bude znak regulisanog, zrelog nervnog sistema koji ima kapacitet da otpusti i pređe preko sitnog prekida povezanosti i razumevanja (rupture) između dve osobe, ali često, naročito kod nas koji nosimo razvojne ili relacione povrede, implicitna reparacija se zapravo razvila kao strategija preživljavanja.

Tamo gde nije bio dozvoljen izraz života kroz našu autentičnost, tamo smo razvijali strategije preživljavanja. Svaka strategija preživljavanja je adaptivna, ona nam pomogne da preživimo ali nas kasnije ograniči da živimo u punoći svog bića.

Ali da produbimo pojam implicitne reparacije kao strategije preživljavanja..

Kada je u detinjstvu ili u ranim odnosima postojala nepredvidiva povezanost, naučili smo da je bolje da ne kažemo ništa kako ne bi izazvali još veću distancu u odnosu. Lakše nam je bilo da sami pređem preko toga nego da rizikujemo odbacivanje ili konflikt.

“Ako sam sve sredim iznutra, odnos ostaje stabilan.”

To je u suštini samoregulacija u odsustvu koregulacije. Nervni sistem nauči da ne “talasa” jer veruje da prostor za susret i promenu ne postoji. To je i nepoverenje da drugi imaju kapacitet za sopstvenu regulaciju, učenje i rast.

Implicitna reparacija, kao strategija preživljavanja, oduzima i nama i drugoj osobi priliku za rast i priliku za produbljivanje odnosa. Kada zadržimo sve u sebi i “zalečimo” se sami bez da to podelimo, mi oduzimamo drugoj osobi šansu da uoči uticaj svog ponašanja dok sami ostajemo u obrascu “mogu sve sam” i "ne treba mi ničija pomoć". Time odnos gubi potencijal za dublje poverenje i međusobnu odgovornost.

Sposobnost da verbalizujemo mesto gde nam druga osoba prelazi granicu - to nije slabost, nego poziv na rast, i naš i osobe kojoj komuniciramo, bio to partner, majka, prijatelj, poznanik ili kolega. Time drugoj osobi dajemo mogućnost da razvije emocionalnu pismenost, odgovornost i kapacitet za susret.

Implicitna reparacija nije uvek loša, ona može biti zdrava kada je ruptura zai

13/10/2025

Joga kao sigurno polje za nervni sistem

Za mnoge ljude, rana iskustva povezivanja bila su uvezana sa nepredvidivošću - roditelj je bio dostupan pa nestajao, bio topao pa hladan, slušao pa ignorisao…
Na času joge, ako je prostor dobro držan, događa se nešto suprotno:

Instruktor(ka) kontinuirano šalje stabilne, predvidive signale kroz glas, tempo, ritam, pogled, dah.

Grupa diše, kreće se i usklađuje - što aktivira ventralni vagus i stvara osećaj “nervni sistemi su u zajedničkom ritmu”.

Nema manipulacije, nema nepredvidivih emocionalnih udara - postoji sigurnost i doslednost.

📌 Ovo je upravo ono što je mnogima nedostajalo u detinjstvu - sigurna, predvidiva i nežna prisutnost.

Kontakt za prijave 063310352

08/09/2025

🧘🏻 PRIJAVI SE ZA ČASOVE JOGE 🧘🏻‍♂️

Pozivamo te na redovne časove joge u Namaste Studiju.
📅 Utorkom i petkom
🕖 19:00–20:30
📍 Zemun

Svi su dobrodošli – i početnici i oni sa iskustvom. 💙

Za prijave i dodatne informacije:
☎️ 063310352
👉🏻 ili DM

Broj mesta je ograničen – rezerviši svoje mesto na vreme!

🙏🏻 Dođi da zajedno stvorimo prostor mira, snage i povezanosti.

30/08/2025

Obezbedi sebi bar 12 zagrljaja svaki dan..
Ne košta ništa a vredi bogatstvo! 🫂

Zagrljaji su izuzetno bitni, i za telo i za psihu. 🌿
👉🏻 Kaže se da je potrebno najmanje 4 zagrljaja dnevno za preživljavanje, 8 za održavanje, a 12 za rast!

U zagrljaju se luči oksitocin - hormon poverenja i povezanosti. Kada se zagrlimo, nivo oksitocina raste, što smanjuje stres, snižava krvni pritisak i podstiče osećaj sigurnosti.

Zagrljaj smanjuje kortizol jer direktno utiče na nervni sistem tako da smanjuje hormone stresa. Studije pokazuju da ljudi koji dobijaju redovne zagrljaje imaju jači imunitet i ređe oboljevaju.

Dodir i zagrljaj aktiviraju parasimpatički nervni sistem, što znači da nas vraćaju iz „bori se ili beži“ u stanje mira i opuštanja, regulišu nervni sistem.

Zagrljaj stvara osećaj da nismo sami, da pripadamo.
Kada nas neko zagrli, osećaj tuge, straha ili stresa se smanjuje jer telo „uči“ da nije prepušteno samo sebi.

Samoregulacija kroz koregulaciju, posebno kod dece, ali i kod odraslih, zagrljaj je osnovni način da se nervni sistem umiri. Čak i samozagrljaj (kada rukama obuhvatiš svoje telo i zadržiš se u tom dodiru) ima duboko smirujući efekat.

I zato, obezbedi sebi tih 12 zagrljaja svaki dan..
Ne košta ništa a vredi bogatstvo.