Dr Aleksandra Tabakov

18/01/2026

INTERNET MEDICINA - kome verovati?

Internet je preplavljen informacijama o zdravlju koje nisu uvek apsolutno tačne. Kako znati da je izvor informacije kredibilan ili ne?

Generalno, ljudi su skloni tome da traže i Interpretiraju informacije u skladu sa svojim uverenjima, pogledima na svet, iskustvima. Kao vrlo slikovit primer često se navode osobe koje su iskusile loš tretman ili ishod lečenja u nekom zdravstvenom sistemu. Prema istraživanjima, među tim osobama mnogo je više onih koji veruju npr. u to da je vakcinacija deo globalne zavere koja za cilj ima smanjenje globalne populacije, obeležavanje i praćenje ljudi itd. nego među onima koji slična iskustva nemaju.

Osim toga, kada je zdravlje u pitanju, normalno je da svi imamo bojazan i nespokoj. Ljudski mozak ima tendenciju da selektuje i pamti informacije koje “mu odgovaraju”, da bi na taj način umirio strahove i obezbedio osobi osećaj “kontrole” nad budućim zdravljem (zbog toga često mi, lekari, uviđamo da su pojedini pacijenti čuli nešto sasvim drugo od onoga što im je rečeno).

Kako onda ne poverovati u pogrešnu informaciju ili izbeći lošu interpretaciju tačne informacije?

1. Na društvenim mrežama i veb pretraživačima
treba proveriti da li su određenu informaciju preneli i drugi izvori i, ako jesu, da li su oni nezavisni ili svi citiraju/parafraziraju jedan izvor.

2. Prednost uvek treba dati izvorima informacija koji pripadaju zvaničnim državnim ili kredibilnim privatnim institucijama (npr. Agencija za lekove i medicinska sredstva, Institut “Batut”, Svetska zdravstvena organizacija, renomirani naučni časopisi i dr.).

3. Takođe je vrlo važno da se uvek zapitamo u kojoj je meri informacija koja nam je privukla pažnju u skladu sa našim verovanjima, ubeđenjima, ideologijom. Što je poklapanje veće, veća je i potreba za dodatnom proverom tačnosti informacije.

4. I na kraju, verovatno kao najbolji savet, važno je pronaći lekara sa kojim možete da popričate o saznanjima do kojih ste došli i koji želi da vam pomogne u njihovoj “validaciji”.

Nažalost, živimo u svetu u kome se navodna humanost često skupo naplaćuje, a zdravlje je najbolji teren za manipulacije jer - koga lakše izmanipulisati nego bolesnog i/ili uplašenog čoveka?

Tu smo za vas.

Piše: dr Aleksandra Tabakov Nenin, lekar specijalista kliničke farmakologije, osnivač i vlasnik Ordinacije opšte medicine “dr Aleksandra Tabakov”

Izvor: Medical News Today

03/01/2026

KADA JE KAŠALJ OPASAN?

Kašalj je refleks kojim organizam pokušava da se oslobodi neželjenog sadržaja iz disajnih puteva.

Kada bi mogao postojati razlog za brigu?

- Kašalj traje duže od tri nedelje (ili)

- Praćen je visokom temperaturom koja ne reaguje na lekove, otežanim disanjem, gubitkom telesne mase, noćnim preznojavanjem, bolovima pri disajnim pokretima ili čujnim disanjem, konfuzijom, dezorijentacijom, izrazitom slabošću (ili)

- Ispljuvak je gust, zelenkast, boje rđe ili braonkast, ili sadrži tragove krvi (ili)

- Javlja se kod osoba oslabljenog ili nedovoljno formiranog imunog sistema (osobe sa dijebetesom, oboleli od malignih bolesti, mala deca, osobe starije životne dobi ili osobe koje primaju terapije koje suprimiraju imuni odgovor).

Piše dr Aleksandra Tabakov Nenin

17/09/2025

🤷🏻‍♀️Pa, normalno….😅

16/09/2025

ISTRAŽIVANJA KAŽU: VEŽBANJE JE ZASLUŽILO SVOJE MESTO U LEČENJU DEPRESIJE

Lečenje depresije se tradicionalno bazira na lekovima i psihoterapiji. Međutim, sve je više dokaza da fizička aktivnost ima antidepresivno dejstvo koje je veoma slično farmakološkoj i psihoterapiji.

Zbog toga su neki nacionalni vodiči (npr. vodič Kanadske asocijacije za lečenje poremećaja raspoloženja) fizičku aktivnost označili kao jednu od prvih terapijskih linija blage do umereno teške depresije. Antidepresive ne bi trebalo predlagati kao prvu terapijsku opciju ovim pacijentima.

Za razliku od lekova koji sa sobom nose mogućnost porasta telesne mase, osećaja umora, seksualne disfunkcije i pojave drugih neželjenih efekata, vežbanje donosi multisistemski benefit za čovekovo zdravlje. Podizanjem nivoa endorfina, građenjem samopouzdanja, boljim socijalnim interakcijama i 'skretanjem' misli sa briga, ono popravlja raspoloženje, a prema novijim studijama, takođe snižava i rizik od samoubistva.

Vodič američkog Ministarstva zdravlja preporučuje najmanje 150 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti ili najmanje 75 minuta intenzivnog aerobnog vežbanja nedeljno. Prema preporukama, treba težiti svakodnevnoj fizičkoj aktivnosti što je više moguće.

Piše: dr Aleksandra Tabakov Nenin

12/09/2025

Ako bolujete od insulinske rezistencije i želite da regulišete trigliceride - prestanite da jedete šećer.

10/09/2025

♥️

U mnoštvu ubeđivanja, rapravljanja, upadanja u reč, razuveravanja, forsiranih promena tema, razgovori lako mogu da se pretvore u nadmetanja, pritiske i demonstriranje moći. U tom ,,preuzetom prostoru" prestajemo da dobijamo ono što nam jezik i razgovori prirodno pružaju - povezanost, prihvatanje, razumevanje i slobodu. Pravo da se izrazimo i saopštimo ono što nam je suštinski potrebno biva oduzeto.

Gde tada možemo da se osećamo sigurno i ravnopravno?

Prvi rascep, nekada i jedini dovoljan, je ona utišana ili odbačena poruka koju neko možda i očajnički želi da prenese.

Dobra komunikacija u sebi nosi izmedju ostalog i bezuslovno tolerisanje onog što drugi kaže. Ovo ne znači da su sve teme dozvoljene ili adekvatne, nego da - iako se one iznesu - ostanemo li dovoljno otvoreni možemo da razumemo razloge, shvatimo je kao poruku i pomaže nam kao slušaocu da učimo, negujemo kulturu razgovora, razvijamo odnose i opredeljujemo se za najadekvatnije odgovore, vođeni sopstvenim vrednostima i dobrim namerama.

Iskustva nam govore da život siromaši kada naše poruke ne dolaze do ušiju drugih... Dok zahvalnost dugujemo svakom od tih ušiju u kojima naše poruke pronađu dom. 💝

18/08/2025

NOVE PREPORUKE ZA PREVENCIJU POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA I PREPORUČENA DIJETA (DASH)

Američko udruženje AHA (American Heart Association) objavilo je u avgustu novi vodič za prevenciju i lečenje hipertenzije i udruženih kardiovaskularnih događaja.

Između ostalog, preporuka je da, za procenu 10-, odnosno 30-godišnjeg rizika za razvoj kardiovaskularne bolesti (KVB), lekari koriste tzv. PREVENT test. Radi se o najkompletnijem testu koji prvi put za procenu KVB rizika koristi i kardiovaskularne i bubrežne i metaboličke faktore.

Pored nekoliko novina u odnosu na vodič iz 2017. god, novoobjavljene preporuke stavljaju fokus na prevenciju, pominjući DASH (Dietary Approach to Stop Hypertension) dijetu kao jednu od najučinkovitijih.

Preporuke, iako prvenstveno namenje lekarima, nalaze se na linku: https://www.ahajournals.org/doi/10.1161/CIR.0000000000001356.

Brinite i učite o svom zdravlju, informisanost je najbolje oružje u borbi protiv bolesti.

Vaša ordinacija “dr Aleksandra Tabakov

11/08/2025

Teško stižem da uskladim obaveze koje imam kao novopečena mama sa profesionalnim obavezama.

Teško stižem da razmišljam i bavim se stanjem svojih pacijenata kada oni nisu u ordinaciji - opet, zato što mi glavu okupiraju obroci, šetnje, spavanje, presvlačenje i onda opet ukrug.

Teško stižem i da, kao mama, pronađem staru sebe. Ali ne prihvatam da je majčinstvo moja “nova uloga”, jer ona nekako sama po sebi podrazumeva neko “igranje” ili “izvođenje” ograničenog trajanja, nakon koga se nastavlja prethodna, utvrđena životna dinamika.

Naprotiv, majčinstvo je sad deo nove, bolje verzije mene i, iako još uvek nisam u potpunosti utabala taj put, svesna sam da ka tome idem.

Jedna od stvari koja me, kao majku, čini boljim lekarom je to što sam postala smirenija, empatičnija, fleksibilnija, otvorenija sa svojim pacijentima. I počela sam više da uživam u vremenu koje izdvajam za njih.

Nisam se naspavala, plakala sam možda, pala sam sa bicikla i ozbiljno povredila stopalo u nastojanju da zaštitim bebu, ali da - to sam ja, samo još jedna mama, fragilna i ranjiva, ali istovremeno - lekar više nego ikad svestan veličine svakog Života i ponosan što (svim silama) želi i zna da pomogne u njegovom spasenju♥️🐣
Mama Dr Aleksandra Tabakov Nenin, vaš čovek-lekar🌸

27/06/2025

Dragi ljudi, vi koji ste nam poverili svoje zdravlje, dragi prijatelji ordinacije, dragi pratioci i pružaoci podrške, dragi posetioci naših predavanja, vi, koji rastete zajedno sa nama…

Zahvaljujući vašem angažovanju, ordinacija je, kako na Googlu, tako i na Facebook-u, ocenjena maksimalnim ocenama. Više od 5000 vas prati naš rad. Na to smo beskrajno ponosni, a vama neizmerno zahvalni.

Veliki je izbor lekara i ordinacija, ali naša stremljenja usmerena su na onaj najuži izbor - izbor najstručnijih, najtemeljenijih, najhumanijih.

Često se okupljamo i razgovaramo o poslovanju ordinacije, o tome kako da budemo još veći profesionalci, kako da budemo još bolji tim, još bolji ljudi. A naši pacijenti prepoznaju naš trud.

O novinama koje slede obavestićemo vas uskoro. Za sada, želimo da znate da je ceo tim, nas sedmoro, ponovo na okupu na čelu sa dr Aleksandrom Tabakov Nenin♥️

Svoj termin možete zakazati na 065/4155841 📞

22/05/2025

U SUSRET SVETSKOM DANU ŠTITASTE ŽLEZDE, 25. MAJU

Oboljenja štitaste žlezde po učestalosti su, u endokrinologiji, odmah iza dijabetesa.

Često od pacijenata čujemo da piju lekove jer “imaju smanjenju funkciju” štitaste žlezde. Hipo- odnosno snižena funkcija ove žlezde češća je od hiperfunkcije i obično je posledica zapaljenja žlezde usled autoimunog procesa po imenu Hašimoto tireoiditis. Procenjuje se da svaki 6. ili 7. stanovnik Srbije ima ovu bolest.

Osim da organizam stvara antitela protiv ćelija štitaste žlezde (koja se detektuju biohemijskim pretragama), o popularnom “Hašimotou” se ne zna mnogo. Smatra se da su okidač za autoimuni proces stres, infekcija, zračenje,…

Opadanje kose, porast telesne mase, zamaranje, pospanost, suva koža, lomljivi nokti, depresija, zaboravnost, zatvor, promuklost, izmene na EKG-u - samo su neki od simptoma i znakova koji se javljaju kada bolest uznapreduje. Akutni, subakutni ili hronični zapaljenjski proces se vidi ultrazvučno.

Iako leka zvanično nema, zamenska hormonska terapija može vrlo dobro regulisati nivoe hormona u krvi. Sintetski hormon (tiroksin, T4) se doživotno daje osobama čija žlezda ga proizvodi “u manjku”.

Hašimoto tireoiditis nije klasifikovan kao direktni uzročnik karcinoma štitaste žlezde, ali se veruje da hronična upala može dovesti do izmena u ćelijama koje mogu izazvati malignitet. Zato su redovne ultrazvučne i kontrole hormona izuzetno važne (bar jednom godišnje ili na 6-10 nedelja posle svake izmene doze), ali su podjednako važni i izbalansirana ishrana, umerena fizička aktivnost, kvalitetan san i tehnike opuštanja.

Možda ćete se nekada iznenaditi lošom regulacijom do tada dobro regulisane funkcije štitaste žlezde. To se često dešava tokom stresa, infekcija, u trudnoći.

Iskusni endokrinolozi kažu da je ova žlezda upravo ona koja prva “detektuje” i najosetljivija je na stres!

Mir i dobro zdravlje,
Ordinacija “dr Aleksandra Tabakov”

13/05/2025

SRČANI UDAR KOD ŽENA

Sa ulaskom žena u menopauzu, nivoi estrogena u organizmu znatno opadaju. A estrogen je upravo taj koji “štiti” srce i krvne sudove žena.

Tako, srčani udar do oko sredine pete decenije života češće srećemo kod muškaraca, da bi se nakon toga cifre među polovima izjednačile. Nažalost, statistika beleži i da je srčani udar često “pogubniji” za žene nego za muškarce.

Jedan od razloga za to je i kasnije javljanje lekaru, jer kod žena simptomi mogu biti atipični - izrazit umor, preskakanje srca, osećaj gorušice ili težine u želucu, bol u grudnom delu kičme, nesvestica, …. često bez karakterističnog bola u sredogruđu koji se širi u levu ruku/ rame i vrat/vilicu.

Za razliku od muškaraca koji često navode fizički napor kao okidač simptoma, srčani udar je kod žena češće posledica neke psihičke odnosno emocionalne traume.

Bilo koji neuobičajen simptom koji se javlja naglo treba da bude razlog što ranijeg obraćanja lekaru. Nikada nemojte tešiti sebe u smislu “sigurno je nešto drugo, holesterol mi je dobar” ili “idem da se odmorim, proći će do jutra”, jer 1. Neće proći, 2. Oko 50% pacijenta koji dožive srčani udar imaju dobro regulisan nivo holesterola.

Ne sedajte sami u automobil da biste otišli lekaru.
Obustavite sve aktivnosti, odmarajte se u položaju u kome su tegobe najblaže.
Pozovite hitnu pomoć ili neka neko to učini za vas.
Uzmite lekove ako vam ih je lekar prepisao (nitroglicerin).
Uzmite aspirin koji god imate (idealno 160-325 mg).

Srećno i dobro zdravlje,
Vaša Ordinacija♥️

25/04/2025

IZNENADNI PRESTANAK RADA SRCA I DEFIBRILACIJA (“ELEKTROŠOK”)

Iznenadni srčani zastoj se, nažalost, najčešće (u 7 od 10 slučajeva), dešava van ustanova u kojima radi osoblje obučeno za prvu pomoć. U Srbiji godišnje oko 25000 ljudi doživi srčani zastoj.

Automatizovani eksterni (spoljni) defibrilator (AED) je medicinski uređaj koji električnim udarom (elektroškom) normalizuje rad srca. Osim stručnih lica, mogu da ga koriste i osobe koje nemaju odgovarajuća medicinska znanja.

U uređenim zamljama zakonom je predviđeno na kojim mestima mora da postoji AED - to su aerodromi, sredstva javnog transporta, prostori koji primaju više od 2000 ljudi, itd.

Ovo je naročito važno jer je brzina pružanja ovakve vrste pomoći ključni faktor preživljavanja za osobe kojima je potrebna - sa svakim minutom, verovatnoća preźivljavanja je za oko 10% manja.

AED sam registruje poremećaj srčanog ritma i određuje da li je i kako potrebno reagovati, odnosno, uređaj glasovnim uputstvima navodi osobu koja pruža pomoć. I sve to - u tri koraka.

Kursevi pružanja prve pomoći dostupni su, ali nažalost, nisu obavezni u našoj zemlji.

A prva pomoć (kompresije grudnog koša i ventilacija - uduvavanje vazduha u disajne puteve) je ta koja će, zapravo, prva najbolje obezbediti dotok kiseonika u mozak, dok će AED dodatno povećati šanse za povoljan ishod.

Znamo li kako da pomognemo jedni drugima ili se vodimo time da se “neće desiti baš meni”? Da li ste nekada na javnom mestu videli ili koristili AED (u zemlji ili inostranstvu)? Primera radi, grad Madrid ima oko 6600 AED uređaja na javnim mestima koji su tokom protekle tri godine bili upotrebljeni čak 3 350 p**a!

Prema nekim podacima, u Srbiji ih trenutno ima na oko 15 lokacija.

Deo odgovornosti je (uvek) i na nama samima, ali prevaga je na odgovornosti onih koji se bave zdravstvenom politikom, a inicijativa mora poteći od nas, zdravstvenih radnika.

Glasno za AED u školama, na železničkim i autobuskim stanicama, u sportskim objektima, bankama, poštama jer svaki AED potencijalno znači jedan spašen život!

(Na slici: AED u zgradi jednog fakulteta u Malagi, Španija)