11/10/2024
"Istinski humano, ravnopravno i bezbedno društvo je najbolja podrška mentalnom zdravlju svih nas. Jako je uznemirujuće biti roditelj onda kada nema tog stabilnog društvenog okvira da nas drži. Umesto toga, dostupno nam je obilje sadržaja na temu roditeljstva koji često natovaruju majkama nerealno apsolutnu odgovornost za dobrobit dece. Npr. baš pre neki dan mi je prepričavala jedna poznanica kako je pročitala da kada se vikne na dete to mu menja hemiju mozga. Ovakvi sadržaji nas još intenzivnije preplavljuju nerealnom krivicom i strepnjom, kao da je jedino prihvatljivo da budemo nadljudski požrtvovane i kao da najmanji pogrešan korak može voditi ka ozbiljnim traumama, pri čemu se gubi suština i kontekst celokupnog odnosa sa decom."
Istinski humano, ravnopravno i bezbedno društvo je najbolja podrška mentalnom zdravlju svih nas. Jako je uznemirujuće biti roditelj onda kada nema tog stabilnog društvenog okvira da nas drži. Umesto toga, dostupno nam je obilje sadržaja na temu roditeljstva koji često natovaruju majkama nerealno apsolutnu odgovornost za dobrobit dece. Npr. baš pre neki dan mi je prepričavala jedna poznanica kako je pročitala da kada se vikne na dete to mu menja hemiju mozga. Ovakvi sadržaji nas još intenzivnije preplavljuju nerealnom krivicom i strepnjom, kao da je jedino prihvatljivo da budemo nadljudski požrtvovane i kao da najmanji pogrešan korak može voditi ka ozbiljnim traumama, pri čemu se gubi suština i kontekst celokupnog odnosa sa decom.
U svojoj knjizi Bronagh Starrs opisuje detaljno različite psihološke konfiguracije mladih u adolescenciji. Verno oslikava njihov svet i psihoterapijski proces i daje korisne preporuke za roditeljstvo. I pored toga, deo nad kojim sam posebno zastala je „domaći“ koji ova terapeutkinja daje roditeljima – da sede svaki dan 10 minuta zatvorenih očiju i zamisle kako je biti na mestu njihovog deteta, napišu pasus na tu temu i pošalju joj mejlom. Kako to deluje jednostavno ili kao još jedan šašavi psihološki eksperiment, a koliko je zapravo važno i teško. Staviti u zagradu svoje strahove i brige, naše ideje o tome šta je za njih dobro, gotova rešenja i savete i povezati se sa njihovim unutrašnjim iskustvom, da bismo osetili ono što oni osećaju iznutra, njihove emotivne doživljaje i potrebe.
Makar i 10 minuta dnevno zatvorenih očiju, sposobnost da istinski sagledamo svet iz perspektive drugog je kamen-temeljac i suština svakog odnosa, a samim tim i psihičkog blagostanja. I iako novi svet nosi nove izazove, osnovna ljudska potreba je uvek ista – autentičan odnos. Kroz takav kontakt mogu slobodnije da rastu sva deca, u celovito razvijene osobe kojima su dozvoljene i ranjivost i snaga, a kroz takav odnos rastemo i mi sa njima. Taj jednostavan čin istovremeno je i otpor tome da oblikujemo i njih i sebe prema ograničenjima društvenih uticaja, on je dozvola da budemo potpuni ljudi.
Ksenija Perišić, deo teksta povodom Dana devojčica. Ceo tekst https://psihoterapijaksenijaperisic.wordpress.com/2024/10/09/sta-devojcicama-treba/?fbclid=IwZXh0bgNhZW0CMTEAAR1raqfrMjrp-LAYXCFKmMTNo7ilOK4bUEsOASKn3v9Ne8MsDPDq9Fkzs9w_aem_6aHbka_6V8Z0taKU8UK3mw
📸
![[KREATIVNE TEHNIKE I TEHNIKE TERAPIJE IGROM U TERAPIJI I SAVJETOVANJU S DJECOM]Ova edukacija prava je kutija s blagom - ...](https://img4.findhealthclinics.com/208/278/1126936132082788.jpg)
