Zdrav zivot

03/01/2021

https://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3131/koronavirus-u-srbiji/4209521/doktor-predrag-kon-za-potiskivanje-virusa-potrebno-vakcinisati-do-tri-miliona-stanovnika-koronavirus.html

Србија ће обезбедити све што је потребно за масовну имунизацију: добровољност, највиши могући степен провере безбедности и ефикасности вакцине, избор различитих в...

26/10/2014

Mnogo se priča o tome da treba voditi zdrav život, usvojiti zdrave navike i učiniti nešto da umanjite rizike po vaše zdravlje. Manje – više svi znamo šta to podrazumeva. Trčanje, ali i bilo koja druga fizička aktivnost sagoreva kalorije i doprinosi zdravlju. Nemojte na početku da se obeshrabrite ako ne primetite vidan napredak. Svaku novu pozitivnu naviku u životu treba sprovoditi postepeno, jer se samo tako ostvaruje dugoročna korist od svih ovih postupaka.

Promena ishrane je onova za snižavanje nivoa štetnog (LDL) holesterola i ukupnog (TC) holesterola čime se snižavaju rizici za kardiovaskularne bolesti. A upravo su visok holesterol i trigliceridi u krvi krivci za najveći broj bolesti savremenog čoveka. Ovo ne znači da se treba odreći svih masnih namirnica, ali treba izabrati one masti koje nisu zasićene. To su u prvom redu: masno meso, živinska kožica, punomasni mlečni proizvodi, kokosovo i palmino ulje. Trans masne kiseline kao i zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi. U članku hrana za trkače već je rečeno da čvrst maragarin dobijen od hidrogenizovanog biljnog ulja ili masti podiže nivo LDL holesterola, a nalazi se u mnogim grickalicama, keksu, i krekerima.

Ishrana siromašna zasićenim mastima je dobar način da počnete sa zdravim životom a to znači:

snižava nivo LDL holesterola i ukupnog TC holesterola
poboljšava cirkulaciju krvi
snižava rizik od arterioskelroze i drugih promena na krvnim sudovima
Birajte raznovrsnu hranu

GRUPE NAMIRNICA
NAJBOLJI IZBOR
OGRANIČITE
IZBEGAVAJTE
MESO, PRERAĐEVINE I ZAMENE ZA MESO nemasni odresci
piletina i ćuretina bez kožice
riba i plodovi mora
tofu i mahunarke rakovi
jaja- žumanca slanina i kobasica
mesni naresci
mortadela, iznutrice
prerađevine
MLEČNI PROIZVODI obrano mleko
jogurt sa 1%mm ili manje
namasna kisela pavlaka mleko i jogurt sa 2% mm
polumasni sir sa 20% mm
milk šejk punomasno mleko 3,2% mm
masni sirevi, kačkavalj, trapist,topljeni sir...
pavkala i sladoled
ULJA I MASTI maslinovo ulje
ulje od repice, susama
biljni margarin koštunjavi plodovi i semenke
salatni preliv sa niskim sadržajem masti maslac, mast
majonez, salo,
hidrogenizvan čvrst margarin
POVRĆE I VOĆE sveže povrće i voće
smrznuto povrće i voće masline
avokado prženo povrće na maslacu masti ili ulju,
ili bešamel sosu
PROIZVODI OD ŽITARICA integralni hleb, integralna peciva, hlepčići,
testenina, pirinač biskviti
masne pite, pizze
lisnato testo
DESERTI I GRICKALICE perece, obične kokice,
suvi kolači bez masti
intergralni kolači sladoled
bombone čokolada, čips
kokice sa maslacom,
kroasani, krofne
torte, masni kolači
Nikada nije kasno da počenete da vodite računa o svom zdravlju. Bolje je da o tome razmišljate vi nego vaš lekar. Uvek je preventiva najbolja odbrana. Ako smanjite rizike po vaše zdravlje promenom načina ishrane, možete očekivati pozitivne uticaje na vaše zdravlje, a time i na trčanje.

31/03/2013

Medicinskoj javnosti je predstavljen čip koji može da suzbije apetit. Elektronski implant se elektrodama povezuje sa nervom Vagusom, koji oživčava organe za varenje.

Kliničko ispitivanje bi trebalo da počne u naredne tri godine, prenosi BBS. Čip je delo naučnika Kraljevskog koledža u Londonu Prof Chris Toumazou i Prof Sir Stephen Bloom. Za istraživanje je izdvojeno 7 miliona eura.

Čip čita i obrađuje električne i hemijske signale u vezi apetita. Na osnovu ovih informacia šalje signale do mozga i suzbija apetit. Sličan uređaj se koristi za kontrolu epileptičnih napada. Reč je o elektronskoj kontroli, a ne potpunoj blokadi gladi.

Za razliku od operacije želudca, čip će moći da ublaži težinu napada gladi i da smanji unos hrane. Nerv Vagus kontroliše mnoge funkcije, od disanja, ritma srčanog rada, lučenja kiseline u organima za varenje do kontrakcije creva. On prenosi informacije o radu unutrašnjih organa do mozga.

Kompanija EnteroMedics, takođe, je napravila implantant koji blokira električne impulse nerva. Testirali su ga na 239 pacijenata. Više od 50% dobrovoljaca, koji su ispobali čip, je izgubilo minimum 20% viška telesne težine. A kompanija IntraPace je dobila odobrenje da u EU prodaje Abiliti, sredstvo koje takođe kontroliše unos hrane delujući na nerve.

31/03/2013

Povišen krvni pritisak je bolest savremenog društva i stalno je u porastu. Po podacima Američkog nacionalnog komiteta za prevenciju, otkrivanje i lečenje arterijeske hipertenzije (JNC) za 2003. godinu u SAD od povišenog krvnog pritiska boluje 50 miliona ljudi. U Srbiji i u zemljama u tranziciji je takođe u porastu oboljevanje od povišenog krvnog pritiska.


Merenje pritiska je veoma važno, jer hipertenzija može da dovede do brojnih ozbiljnih bolesti, koje su često smrtonosne. To su na primer srčani i moždani udar (infarkt i šlog). Zaista je prosto neverovatno da u današnje vreme, kada je merenje pritiska veoma jednostavno i dostupno svima, postoje ljudi, koji neznaju da boluju od ove opasne bolesti.

Kod hipertenzije u početku bolesti obično nema nikakvih simptoma. Oni se javljaju kasnije, kada je već došlo do komplikacija bolesti. Zato je neophodno da povremeno merite krvni pritisak iako se osećate zdravo. Nekada su tegobe neodređene ili im čovek ne pridaje veći značaj. Kod mlađih osoba to može da bude osećaj uznemirenosti, hladne šake i stopala, brzo menjanje boje lica, poremećaj spavanja. Stariji bolesnici češće osećaju jutarnje potiljačne glavobolje, vrtoglavicu, zujanje u ušima. Kasnije kada se pritisak fiksita tegobe su izraženije, pa se može javiti otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, osećaj nepravilnog srčanog rada, bolovi u grudima, noćno mokrenje, utrnulost prstiju, grčevi u mišićima...

Jednom izmeren povišen krvni pritisak ne znači da ste oboleli. To posebno važi za pritisak izmeren u zdravstvenoj ustanovi, jer postoje ljudi, kojima je pritisak dosta viši kada im ga meri zdravstveni radnik 8hipertenzija belog mantila). Zato je izuzetno važno da pritisak merite kod kuće.

Kad i kako meriti pritisak?

Da bi se utvrdilo da li imate povišen pritisak ili ako ga imate koliki je, merite ga četiri uzastopna radna dana, dva p**a ujutru i dva p**a uveče i beležite dobijene vrednosti. Pola sata pre merenja pritiska ne treba da radite ništo fizički, da ne pušite i ne pijete kafu.

Ruku, na kojoj merite pretisak, postavite na sto tako da Vam nadlaktica, na koju stavljate manžetnu aparata, bude u visini srca. Ako merite pritisak na obe ruke, zabeležite višu vrednost. Razlika u visini pritiska na jednoj i drugoj ruci ne treba da bude veća od 10, a ako je veća izmerite pritisak ponovo. Ako se održava i dalje ta velika razlika obavestite o tome svog lekara. Kada računate prosečan pritisak, ne uzimate vrednosti izmerene prvog dana. Saberete vrednosti gornjeg pritiska (dijastolni) i podelite ga brojem merenja. Isto uradite i sa donjim (dijastolni) pritiskom. Ako Vam je ovo komplikovano, ponesite lekaru blokčić u koji ste beležili rezultate merenja ili zamolite nekog školarca da vam izračuna srednju vrednost pritiska. Tako dobijena prosečna vrednost bi trebala da bude niža od 135/85 mmHg. Ako je veća znači da imate povišen krvni pritisak. Ako Vam se meri krvni pritisak u zdravstvenoj ustanovi, vrednosti više od 140/ 80 mmHg(18.7/12 kPa) znače hipertenziju.

Za merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima preporučuju se aparati za automatsko merenje pritiska na nadlaktici, a ne preporučuju se aparati za merenje na ručnom zglobu i prstu, jer nisu precizni.

31/03/2013

Svakodnevno slušanje muzike u trajanju od trideset minuta može značajno da sniziti vrednosti krvnog pritiska – objavljeno je na American Society of Hypertension meeting u New Orleansu.

Kod ljudi sa blago povišenim vrednostima krvnog pritiska koji su mesec dana slušali klasičnu, keltsku ili indijsku muziku 30 minuta svaki dan došlo je do značajnog sniženja vrednosti krvnog pritiska.

U studiji je učestvovalo 48 ljudi koji zbog povišenog krvnog pritiska uzimaju antihipertenzive ( lekove za snižavanje krvnog pritiska). 28 ispitanika slušalo je svakodnevno 30 minuta «ritmički homogenu» klasičnu, keltsku ili indijsku muziku i primenjivalo vežbe polaganog kontrolisanog disanja. Drugih 20 ispitanika nije napravilo nikakve promene u načinu života.

Ponovna merenja vrednosti krvnog pritiska nakon nedelju dana i nakon četiri nedelje pokazala su da su se vrednosti sistolnog pritiska (tzv. gornji pritiusak) značajno smanjile kod grupe koja je slušala muziku. Kod kontrolne grupe je došlo do neznatnog sniženja vrednosti krvnog pritiska. "Slušanje muzike je siguran, delotvoran, nefarmakološki način lečenja ili pomoć u lečenju hipertenzije", govori dr.Modesti, jedan od autora studije.

Predviđa se da će do 2025. godine 1,56 milijardi ljudi bolovati od hipertenzije. "U svetlu ovih zaprepašćujučih statistika dobro je znati da nešto jednostavno i prijatno kao što je svakodnevno slušanje muzike, uz primenu laganog abdominalnog disanja (disanje uz veće pokretanje mišića trbuha), može pomoći ljudima da na prirodan način snize vrednosti svog krvnog pritiska", smatra dr.Modesti.

31/03/2013

Arterijska hipertenzija (Hypertensio arterialis, hypertension) ili povišen krvni pritisak je patološko stanje koje se karakteriše sistolnim krvnim pritiskom iznad 140 mmHg(18.7 kPa) i dijastolnim iznad 90 mm Hg(11.9 kPa). Najčešće su povišeni i jedan i drugi (tzv.donji i gornji). Može biti povišen samo sistolni, samo dijastolni ili sistolni (systolic blood pressure) povišen a dijastolni (diastolic blood pressure) snižen.

Uzrok nastanka

Nasleđe ima veliku ulogu u nastanku ove bolesti. Veliki broj obolelih ima gen odgovoran za pojavu hipertenzije. Gen je označen kao C3F. Kod ljudi sa genom D3F različiti faktori dovode do rasta pritiska. To su npr. povećan unos soli (preko 3g dnevno), preteran unos kafe, alkohola, nikotina, gojaznost i fizička neaktivnost.

Prema uzroku nastanka hipertenzija može biti:

Esencijalna hipertenzija, kada uzrok nije poznat. Ona čini 95% svih hipertenzija.

Renalna (bubrežna).Tu je hipertenzija posledica zapaljenja bubrega ili stenoze (suženje) renalne arterije.

Endokrina hipertenzija može da bude posledica feohromocitoma, hiperplazije nadbubrežne žlezde, Cushingove ili Cronnove bolest, poodmakle šećerne bolesti. Sve to može hirurški da se leči.

Kardiovaskularna hipertenzija je posledica promena na srcu sa oaortnom insuficijencijom ili promena na aorti (coarktacio aorte, arteriovenske fistule i aneurizme). To se takođe leči hirurški.

Neurogena hipertenzija. Moguće je da iz genetskih razloga kod nekih ljudi vazomotorni centar u stresnim situacijama reaguje povećanim lučenjem noradrenalina. Takođe, postoji mogućnost da kod tih osoba dolazi do pojačanog lučenja humoralnih činilaca, koji dovode do grča arteriola i porasta krvnog pritiska.
Poseban oblik bolesti su hipertenzija u trudnoći, u poliglobuliji i hipertenzija izazvana lekovima.

Značaj bolesti

To je bolest savremenog čoveka i u porastu je broj obolelih. Hipertenzija je važan faktor rizika za nastanak mnogih kardiovaskularnih bolesti i promena na krvnim sudovima mozga. Važno je da se lako otkriva i može da se leči.

Koje su tegobe?

U početku nema subjektivnih tegoba. Otkriva se kontrolnim merenjem krvnog pritiska. Nekada tegobe počinju tek kada čovek sazna da ima povišen krvni pritisak.

Mlađi bolesnici, sa nestalnim krvnim pritiskom (labilna hipertenzija), se žale na znojenje, uznemirenost, brzo menjanje boje lica, hladne šake i stopala, lupanje srca i poremećaj sna.

Stariji ili bolesnici sa fiksiranom hipertenzijom (stalno im je povišen pritisak) se češće žale na zujanje u ušima, jutarnje potiljačne glavobolje, lupanje srca, krvarenje iz nosa i vrtoglavice. Kada kod fiksirane hipertenzije dođe do oštećenja srca, mozga i bubrega, javlja se otežano disanje pri naporu, kasnije i u miru, nervoza, nesanica, nepravilan srčani rad, bolovi u grudima, glavobolja, grčevi u mišićima, utrnulost prstiju, poliurija (obilno mokrenje) i nokturija (noćno mokrenje).

Komplikacije

Na srcu dolazi do hipertrofije (zadebljanje srčanog mišića ), javlja se naglašen drugi ton i sistolni šum, nekad poremećaji ritma i srčana insuficijencija (slabost srca). To se zove hipertenzivno srce. Može doći i do infarkta miokarda. Komplikacije na mozgu su moždano krvarenje, moždani infarkt zbog embolije i tromboze i prolazna cerebralna ishemija bez infarkta. Bubrežne komplikacije se javljaju samo kod teške hipertenzije.

Dijagnoza

Postavlja se jednostavno merenjem krvnog pritiska. Važno je merenje u kućnim uslovima, jer nekim bolesnicima pritisak znatno skoči kad im meri lekar. Kod kuće meriti dva p**a ujutru i dva p**a uveče četiri uzastopna radna dana. Pre merenja pola sata ne treba imati fizičku aktivnost, ne pušiti i ne piti kafu. Ruka se stavi na sto u visini srca i manžetna se, takođe, postavi u visini srca. Ako se meri na obe ruke, zapisuje se veća vrednost. Zatim se odredi srednja vrednost merenja, pri čemu se ne uzima u obzir prvi dan merenja.

Radi se laboratorijski pregled krvi (glukoza, ukupni holesterol, HDL – holesterol, trigliceridi, kreatinin, mokraćna kiselina, kalijum, hemoglobin, hematokrit, i pregled urina), pregled očnog dna, ultrazvučni pregled bubrega i nadbubrega, dopler renalnih, karotidnih i femoralnih arterija, EKG srca, test opterećenja i po potrebi ultrazvuk srca.

Terapija

Higijensko - dijetetski režim podrazumeva manji unos soli (ispod tri grama), kafe, masne hrane, veći unos kalijuma (ima ga u bananama, narandžastom voću i povrću, kao što su kajsije, narandža, šargarepa), fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine. Zadovoljavajuća fizička aktivnost je brzo hodanje u trajanju od 30 – 45 minuta, najmanje 3 – 5 p**a nedeljno.

Najnovije studije u vezi lečenja hipertenzije daju poražavajuće rezultate, naime, pokazalo se da se lekovima pritisak normalizuje tek kod 30% bolesnika. To je posledica, sa jedne strane, loše odabrane kombinacije lekova, a sa druge strane, činjenice da se bolesnici često ne pridržavaju propisane terapije.

Kombinacijom više antihipertenziva može da se ostvari dobra regulacija krvnog pritiska. Grupe lekova koji se koriste su antagonisti kalcijuma, ACE inhibitori, diuretici, alfa i beta blokatori i blokatori angiotenzinskih receptora. Terapiju može da odredi samo lekar, jer ne postoji kombinacija lekova koja odgovara svima. Ako je poznat uzrok hipertenzije, on obično zahteva hirurško lečenje.

31/03/2013

Holesterol, ta žućkasta masna supstanca je jedan od razloga stvaranja plaka, koji sužava arterije i čini podlogu za razvoj tromba, što zajedno dovodi do infarkta miokarda i šloga, najčešćih uzroka smrti.

Hrana može da utiče na porast holesterola (hypercholesterolaemia), ali i da mu zada opasan udarac, menjajući njegove osobine i sprečavajući ga da deluje štetno. Pravilnom ishranom može da se uspori arterioskleroza, koja dovodi do kardiovaskularnih bolesti i da pomogne da se smanje već postojeće naslage plaka na zidovima arterija.

Dobar i loš holesterol

Holesterol u krvi ima dve frakcije, koje se razlikuju po veličini molekula i po dejstvu na organizam. Frakcija holesterola LDL (low density lipoproteins) takozvani "loš holesterol" čini građu za naslage u arterijama. Druga frakcija, HDL (high density lipoproteins) ili "dobri holesterol" odvodi "negativca" LDL u jetru gde biva uništen. Zato su aretrije bezbednije kad je dobri HDL viši, a loši LDL niži. Hranom može da se postigne povoljan odnos LDL i HDL i da se snizi povećan holesterol .

Kako holesterol šteti arterijama?

Po teoriji dr Stajnberga i mnogih drugih, slobodni radikali se sudaraju sa LDL holesterolom, oksidišu ga, a zatim ga tako izmenjenog proždiru ćelije makrofagi. Makrofagi se prepunjeni masnim kapima uvećavaju i tako izmenjeni uvlače u krvne sudove započinjući njihovo oštećenje. LDL praktično ne deluje štetno samom svojom količinom, već količinom izmenjenog, toksično oksidisanog. Slobodni radikali čine da on postane opasan. Antioksidanti ih sprečavaju u tome.

Kako hrana pomaže?

Hranom se smanjuje štetno dejstvo holesterola tako što se snizi nivo lošeg LDL, povisi nivo dobrog HDL i smanji dejstvo slobodnih radikala antioksidansima. Povećan holesterol je najštetniji ako je odnos "dobrog" i "lošeg" holesterola nepovoljan (LDL povišen, a HDL nizak).

Mahunarke su najrašireniji, najjeftiniji i najbezbedniji prirodni lek za borbu protiv holesterola. Efikasne su sve vrste mahunarki – beli, braon, šareni pasulj, sočivo, naut i soja. Sojin protein koji znatno snižava LDL se nalazi u zrnu soje, sojinim pahuljicama, sojinom mleku i tofuu, ali ga nema u soja – sosu i sojinom ulju.

Beli luk (garlic, allium sativum) snižava holesterol, što su dokazale brojne studije. U belom luku je pronađeno šest sastojaka za koje se smatra da snižavaju holesterol, kočeći njegovo stvaranje u jetri. Tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za deset posto. Beli luk sirov, baren ili mariniran može poboljšati nivo holesterola, ali je u prahu bezvredan.

Maslinovo ulje (olive oil) deluje moćno na više načina. Snižava LDL, povišava HDL, poboljšava odnos LDL/HDL i sprečava odsidaciju LDL. Za razliku od njega suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje snižavaju i dobri holesterol. Da bi se sprečilo začepljenje arterija treba u ishrani dati prednost maslinovom ulju.

Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, poznatim po svom dejstvu na sniženje holesterola i sprečavanje oksidacije LDL. Orasi su dosta kalorični (100 g oraha daje 650 kkal) pa veći unos može da dovede do porasa telesne težine. Sasvim je dovoljno da se pojede nekoliko oraha dnevno kao zamena za druge izvore energije. Avokado je bogat istom vrstom mononezasićenih masti kao badem i maslinovo ulje.

Jagode, limun, kivi, paprika, paradajz i drugo voće i povrće koje sadrži dosta vitamina C su posebno značajni u borbi protiv holesteroa. Vitamin C, kao i E i beta karoten su antioksidantni vitamini, koji uništavaju kiseonične slobodne radikale koji bi inače učinili LDL holesterol toksičnim i opasnim.

Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji snižava LDL, povišava koristan HDL holesterol. Interesantno je da su u nekim studijama jabuke pokazale bolje dejstvo kod žena.

Grejpfrut (grapefruit) sadrži galakturonsku kiselinu i može ne samo da snizi nivo holesterola već i da smanji već formiran plak u zidu arterija. Sok od grejpfruta ne sadrži korisna vlakna, pa je potrebno da se jede pulpa (meso) ploda.

Čaša – dve vina dnevno povoljno deluje na holesterol. Ipak ga većina lekara ne preporučuje za lečenje srčanih bolesti, stresa i sniženje holesterola, pogotovu ako postoji porodična predispozicija za alkoholizam.

Ovsene mekinje ne deluju podjednako kod svih osoba. Primećeno je da bolje deluje kod starijih nego mlađih žena. Ovas znatno smanjuje LDL, kada je on povišen, ali na normalni ne deluje. Postoji mogućnost da ovsene pahuljice, koje se kupuju u trgovinama imaju promenljivu količinu beta glukana odgovornog za sniženje holesterola.

Jaja, kavijar, džigerica i mozak su bogati holesterolom pa se u ishrani koriste oprezno, ali nije neophodno da se potpuno isključe. Ishrana bogata holesterolom utiče na povišenje LDL, ali je mnogo veći uticaj (četiri p**a) zasićenih masti životinjskog porekla (juneće i svinjsko meso, kožica živine, puter i punomasno mleko). Ako se uopšte ne unosi hrana bogata holesterolom može doći do manjka holina, što ima za posledicu oštećenje jetre i smanjenje pamćenja i koncentracije.

Osnovni principi ishrane kod povišenog holesterola

Lečenje ishranom je mnogo efikasnije kod znatno povišenog holesterola, nego kod umerenog povećanja. Ne deluje sva hrana podjednako kod svih ljudi. Svako mora sam da nađe koja hrana najbolje deluje na njega. Mnoge namirnice povoljno deluju na regulisanje holesterola. Najbolje je da se jede veliki broj različitih namirnica. Nije potrebna velika količina namirnica koje su se u pojedinim studijama pokazale kao efikasne. Najbolje je kombinovati manje količine različitih namirnica da bi se dobio povoljan efekat na holesterol. Neki od korisnih saveta su:
Jedite puno voća i povrća, mahunarki, žitarice, posebno ovas, morsku masnu ribu (losos, skuša, sardine i tunj). Masna morska riba, plava riba, treba da se nađe na jelovniku dva - tri p**a nedeljno.
Smanjite unošenje zasićenih masti životinjskog porekla, koje se nalaze u punomasnom mleku, siru, masnoći iz mesa i kože živine. To će vam pomoći da snizite nivo štetnog LDL i povećati nivo dobrog HDL holesterola.
Smanjite uzimanje biljnih ulja bogatih omega – 6 masnim kiselinama, kao što su kukuruzno i suncokretovo, koja se mogu naći u margarinu, biljnim mastima i većini prerađene hrane. Ova ulja se ugrađuju u LDL i dovode do njegove lake oksidacije.
Koristite ulja bogata mononezasićenim mastima, kao što su maslinovo i kanola ulje.
Unosite puno antioksidanasa, kojih ima u voću, povrću, jezgrastom voću i maslinovom ulju. Antioksidantni vitamini C, E i beta karoten štite LDL od toksične oksidacije, koja vodi oštećenju krvnih sudova i razvijanju kardiovaskularnih bolesti.
Ako pijete alkohol ograničite se na jednu do dve čaše vina ili jednu čašicu žestokog pića dnevno. Ako ne pijete nemojte ni počinjati samo zbog regulisanja holesterola.
Ostale namirnice za koje postoje studije, koje su pokazale da su korisne za regulisanje holesterola su šitake pečurke, ječam, pirinčane mekinje, morske alge, obrano mleko, jogurt sa manjom količinom masti i zeleni čaj.