01/10/2020
Kako da nas prevara (prošla, sadašnja, buduća) u ljubavi ne boli toliko?!
Evo mojih odgovora na neka novinarska pitanja:
1. Šta se sve prašta u ljubavi?
- U ime ljubavi se mnogo toga prašta, gotovo sve. Dok je ljubavi, dotle se prašta.
2. Da li partner koji je prevaren ili koga smo slagali može (i na koji način ako može) da oprosti to svom partneru i ponovo mu veruje?
- Naravno da može, samo put nije lak i jednostavan. Prevareni partner mora nužno da preispita sopstvena očekivanja, želje i afinitete koje ima prema svom partneru, a takođe da uvidi sopstvenu odgovornost.
To refokusiranje od partnera ka sebi je veoma značajno, jer proširuje mogućnosti i daje slobodu. Umesto da se zapetljate u osećanjima krivice prema sebi ili partneru, vi preuzimate odgovornost za svoja osećanja, pokušavate da ih autentično izrazite pred partnerom i posmatrate njegovu empatiju u tim trenucima.
Vaše je da se pozovete na ono dobro u partneru, on nije vaš neprijatelj čak i kada je napravio neku grešku ili izneverio vaša očekivanja, i pokušate sa poverenjem da slušate sebe i njegove reči.
Da li ćete odlučiti da ponovo njemu verujete, ne zavisi toliko od njega, koliko od vas samih. Ukoliko ljubav nadvlada negativna osećanja, a ne vaš ego, vi dajete šansu ne samo partneru, već i sebi, da ponovo živite ljubav. To deluje komplikovano, ali u suštini nije, ako imate dovoljno zrelosti, poštovanja i ljubavi prema sebi.
3. Kako da vratimo jednom srušeno poverenje?
- Postepeno, strpljenjem. Ljubav i poverenje ne zahtevaju žurbu,brzo donošenje odluka ili beg, već slobodu, strpljenje, pozitivno deljenje sa partnerom, ostajanje u sadašnjosti, pretvaranje unutrasnjih “otrova” u med.
Cilj ne bi trebalo da nam bude testiranje i kontrolisanje partnera koji nas je izneverio, vec okretanje ka sopstvenom celinom.
Ako razumemo da mi možemo biti celoviti uprkos ponašanju partnera, t.j. u miru sa sobom bez obzira na spoljna dešavanja, onda iznova krećemo sa poverenjem, jer smo svesni da drugačije ne mozemo biti zadovoljni u sadašnjoj ili narednoj vezi, ili uopšte u životu.
4. Ukoliko je osoba više p**a rušila poverenje, a drugi partner je više p**a praštao, gde je granica i kada više nema nade da se odnos popravi?
- Granicu određujete vi. Ne postoji univerzalno prepisana granica, koja je vazeća za svaku vezu. Prag tolerancije je različit kod svake osobe, ali mnogo toga će zavisiti od vaše trenutne stabilnosti/nestabilnosti, zavisnosti od partnera, ili straha od usamljenosti, odbačenosti.
Ako simplifikujemo čitavu stvar, ključno pitanje na koje se treba odgovoriti jeste:
Da li sam ja kao osoba nečim doprinela da mi se ovo dešava i ako je odgovor negativan nakon samoistraživanja, da li ja umem i hoću da živim sa “nepouzdanim” partnerom?!
Pravi odgovor na ova pitanja zahteva određenu ličnu samospoznaju, dublje razumevanje sopstvenog sveta i intuiciju u vezi partnera.
5. Ljudi različito doživljavaju emotivne odnose, pa tako neki od prvog poljupca misle da su u vezi dok je nekima potrebno i više meseci da odluče da igraju na kartu ozbiljnosti. Da li ti partneri imaju šansu za budućnost?
- I jedni i drugi su u zabludi. Prvi nesvesno konvertuju nepoverenje (u partnera) u preterano poverenje kroz idealizaciju partnera, a drugi nesvesno održavaju nepoverenje u odnosu i posle dugog vremena provedenog u vezi, iako za to nema stvarne potrebe.
U suštini, i jedni i drugi su samo dva ekstrema, opozita iste stvarnosti, prvi sa naivnim pristupom žele nesvesno, da brzo stvore poverenje, a drugi su željni poverenja, ali nijedno vreme provedeno sa partnerom nije dovoljno za to
Razlog takvog pristupa leži u činjenici što i jedni i drugi sebe ne vide adekvatno, da su dovoljno vredni kao osobe, da bi se prepustili riziku koji nosi svaki ljubavni odnos. Prvi žele smesta da osiguraju poverenje, ali se to nikada ne dogodi, a drugi kao da beže od njega i čestim “testiranjem” druge strane pokazuju da još uvek nisu sazrele da bi bili otvoreni za ljubav.
I jedni i drugi su nezreli, da bi razvili ljubav. Ali sve to nije razlog da se u startu te osobe otpišu, već treba prepoznati šta im se dešava, pa ukoliko smo željni treba pokušati sistematskim pristupom da ih pozovemo na istinsku ljubav i intimnost. Nažalost, često oni nesvesno pobegnu od nje, jer imaju svoju ljubavnu predstavu baziranu na strahu, sa kojom su jako vezani, zavisni od nje.
6. Kako se gradi srušeno poverenje?
- Ako pođemo od činjenice da ljudi često sebe obmanjuju, zašto bi onda očekivali da to ne bude usmereno i prema njihovim partnerima? Zapravo oni samo projektuju sopstvenu laž, na partnera.
Ako poverujete da imate razloga da imate ljubavnika/cu, vi ćete pokušati da to opravdate, prvo pred sobom, u smislu da ne dobijate od partnera to što vam je potrebno, a posle možda i pred njim da to nije nešto što bi trebalo da ga povredi.
To znači da je na “prevarenim” partnerom da proceni koliko su te laži česte, ili što je još bitnije koliko zaista ugrožavaju njega i njegovu vezu. Svakome je potrebno različito vremena da prevaziđe laž, ali ukoliko se neopteretimo suviše detaljima neverstva, već sagledamo širu perspektivu i procenimo koliko je partner zaista zavisan od toga, kao i koliko ima stvarne empatije u razgovoru sa nama, lakše ćemo doneti odluku o daljem zajedničkom kretanju.
Ljudi varaju jedni druge, van i u samom odnosu, ne zato što to zaista žele, već najčešće zato što nisu dovoljno svesni i zreli da grade dublje,intimnije odnose sa partnerom. To podrazumeva spremnost na konflikte, autentično samoizražavanje, iskrenost i želja da ostanemo bliski sa partnerom.
7. Šta je preduslov stabilne i ozbiljne veze?
- Preduslov stabilne veze je kvalitetna samoća. Svako ko je živeo sam i radio na sebi, prepoznao je svoju odgovornost u ljubavnom životu, a sa tim i spremnost da “aktivira” samoljubav da bi prevenirao nepotrebnu patnju.
To znači, ako imate dovoljno ljubavi prema sebi nećete pokušavati da stalno menjate partnera da bi se uklopio u vašu predstavu, već ćete dopustiti da se stvari odvijaju onako kako se odvijaju, bez vaše preterane kontrole i mešanja.
Biti u vezi, a ne stopljen sa vezom, predstavlja mudrost koja se uči i razvija. To znači da umem da volim čak i kada se stvari ne odvijaju po mom scenariju, a pritom se moja ljubav na taj način ne umanjuje, vec povećava.
8. Da li je ikada laž dozvoljena?
- Ne možete zabraniti laž, jer ono sto je za nekoga laž, za drugog je istina. Zabranom nećete postići ništa, jer sankcije tu ne pomažu. Povećanje svesnosti je jedino rešenje, ali to zahteva proživljavanje laži i “dečjih” bolesti, da bi vremenom osoba uvidela besmisao svega toga.
To moze biti i u samoj vezi, pa je zato izvestan stepen slobode neophodan, da bi partner kroz greške i različita iskustva sticao veću zrelost.
To može da traje dug period, ali ljubav se ne dešava preko noći. Ona je samo za najistrajnije i najizdržljivije.
Više o tome čitajte na sledećem linku:
https://www.sitoireseto.com/josif-fidanovski-sve-sto-treba-da-znate-o-seksualnom-never
Josif Fidanovski, dipl.psiholog
psihoseksualni terapeut,
kognitivno-bihejvioralni terapeut
Termine za razgovor možete dogovoriti putem email-a ili telefona.
email: josif.fidanovski@gmail.com
mob.tel.: +381 (0) 63 861 83 72
mob.tel.: +381 (0) 69 19 79 499
