Terapija kiseonikom: Udah pun zdravlja
UZROK najvećeg broja bolesti je smanjenje ili prestanak dotoka kiseonika do ćelija: bez vitamina C za tri do četiri meseca čovek dobija skorbut, bez vitamina D osteoporozu, a bez kiseonika za tri do četiri minuta mozak umire! Ako je jedan element toliko važan za život, da li postoji onda prirodniji lek od kiseonika?
- Hiperbarična medicina se zasniva na jedno
m leku, čistom kiseoniku, koji se udiše pod pritiskom većim od atmosferskog, u specijalnim uređajima, hiperbaričnim komorama. Osnovni princip je da se udiše stopostotni kiseonik na pritisku većem od jedne atmosfere, tačnije od 2.0 do 2.8 ATA
Po čemu se razlikuje taj kiseonik od onog koji svakodnevno udišemo?
- Kroz svaki udah pri normalnom atmosferskom pritisku, naš organizam prima samo oko 20 odsto kiseonika. Od toga, dvadeset odsto mozak uzima za svoje potrebe, a ostatak odlazi u pluća, krv, hemoglobin i putem krvi dalje hrani telo. U hiperbaričnoj komori kiseonik menja svoja biološka svojstva, pri čemu se čak 20 p**a brže rastvara u organizmu nego u stanjima normalnog atmosferskog pritiska.
* Kako takav kiseonik pronalazi put do ćelija i tkiva?
- U komori, prilikom udisanja stopostotnog kiseonika, najpre dolazi do saturacije hemoglobina, odnosno zasićenja crvenih krvnih zrnaca. Ostatak kiseonika, zbog povećanog parcijalnog pritiska, rastvoren, difuzijom preko ćelijskih membrana natapa tkiva i ćelije ne koristeći krvne sudove (arterije i vene). To je važno kod onih oboljenja gde su krvni sudovi delimično ili potpuno začepljeni (zbog tromboze, embolije ili traumatskih oštećenja). Tako kiseonik stiže i u delove tela koji su pri normalnom atmosferskom pritisku ostajali uskraćeni za potrebnu dozu kiseonika, pošto on putem krvi nije mogao da se transportuje.
* Kako konkretno to utiče na obolele organe i tkiva?
- Zbog povećanog pritiska dolazi do mehaničkog efekta na otoke i edeme, pa se oni smanjuju, ili se njihovo smanjivanje ubrzava, što je naročito primenjivo kod sportskih povreda. S druge strane, kiseonik deluje antizapaljenski, baktericidno, prolazi kroz hematocefaličnu barijeru, znači odlazi u moždano tkivo. Osim toga, ubrzava sintezu kolagena i regeneriše kožu, a kod preloma kostiju ubrzava stvaranje kalusa (mesto preloma kostiju), podiže imuni sistem...
* Da li bi pre terapije čistim kiseonikom trebalo proveriti zdravstveno stanje?
- Da, obavezan je pregled ORL, da bi se otkrile eventualne prepreke u nosu, ušima, sinusima i grlu, za izjednačavanje pritiska. Potreban je i pulmološki nalaz, jer su spontani pneumotoraks, kao i teški oblici bronhijalne astme i opstruktivnog bronhitisa, kontraindikovani za hiperbaričnu komoru.
* Koja pravila važe za ulazak u komoru?
- Obavezno je da se pre ulaska skinu svi predmeti od metala. Takođe, u komoru ne mogu da ulaze pacijenti sa pejsmejkerom ili nekim drugim električnim aparatom. Pacijent mora da bude čist, bez šminke, kreme, masti, gela ili laka za kosu. Poželjno je i da zubi budu oprani.
* Koliko traje terapija u komori?
- Dužina terapije, broj seansi i pritisak lekari Centra za hiperbaričnu medicinu određuju individualno. Postupak u komori sastoji se od faze zaranjanja, odnosno kompresije, zatim faze postignute dubine na kojoj se udiše 100 odsto kiseonik i faze izranjanja, odnosno dekompresije. Na polovini tretmana pravi se pauza. Tada se skidaju maske i udiše vazduh. To se radi da bi se neutralizovalo stvaranje slobodnih kiseoničnih radikala, koji su štetni za organizam. Zasada su troškovi pokriveni samo vojnim osiguranicima, a cena jednog tretmana za ostale pacijente je 5.000 dinara.
* Šta pacijenti osećaju dok su u komori, i da li se događa da nekom pozli?
- Pre ulaska u komoru pacijenti su obavezni da uzmu svoju redovnu terapiju, kao i da obavezno jedu, jer se tokom boravka u komoru gubi i od 400 do 600 kalorija. Osećaj je isti kao kad se zaranjanja, odnosno dolazi do povećanog pritiska u ušima, ali to je prolazni efekat. Obavezno je da se u komori nalazi neko od medicinskih radnika, koji prati ponašanje i stanje pacijenta za vreme tretmana. Njegov zadatak je i da im pravilno stavi masku za disanje, kao i da je skine. Celu situaciju prate stručnjaci na tri ekrana. Dešava se, na primer, da pacijenti imaju zujanje u ušima, vrtoglavicu, nagluvost, a zbog ubrzanog metabolizma moguć je i pad šećera.
* U kojim slučajevima je tretman kiseonikom jedina, a kojim dopunska terapija?
- U urgentnim stanjima, kao što su trovanja ugljen-monoksidom, gasna gangrena ili dekompresione bolesti, HBO tretman je lek izbora. Poređenja radi, ako se neko u požaru otruje ugljen-monoksidom, potrebno je nekoliko sati da se doza udahnutog ugljen-monoksida svede na polovinu, a u hiperbaričnim uslovima za to je potrebno oko 40 minuta. Za mnoge druge bolesti terapija čistim kiseonikom počinje posle lečenja medikamentima ili hirurške intervencije.
* U lečenju kojih bolesti se hiperbarična komora pokazala najefikasnijom?
- Najbolji rezultati se postižu u ishemijskim bolestima ekstremiteta, komplikacijama šećerne bolesti, neuropatijama, reumatskim bolestima, kod naglog gubitka sluha i vida vaskularne prirode, osteomijelitisa.
* Da li tretman u hiperbaričnoj komori može da se koristi i u prevenciji, ili u kozmetičke svrhe?
- Sigurno da HBO tretmani imaju svoje mesto u prevenciji i kod zdravih ljudi, samim tim što kiseonik ima antibakterijska svojstva, diže imuni sistem i povećava psihofizičku kondiciju, kao i da ima antistresan efekat. Što se tiče kozmetičkog efekta, žene kažu da im je koža posle tretmana zategnutija, a zbog ubrzane sinteze kolagena to je i objektivno. Čak navode i da su bore manje izražene.
* Koliko tretmana se propisuje u zavisnosti od bolesti?
- Preventivno, zdravim ljudima potrebno je od 10 do 15 terapija, a kod ozbiljnih bolesti i raznih tkivnih oštećenja, ili u slučajevima gde je potrebno da rana zaraste, i do 35 tretmana. U težim slučajevima tretman može da se ponovi i dva p**a u toku dana.
ŠTA LEČI?
* Sva stanja gde je oštećena cirkulacija
* Šećerna bolest
* Polineuropatije
* Opekotine
* Osteomijelitis
* Nagli gubitak sluha i vida vaskularne prirode
* Neuritisi, facijalis
* Reumatska sistemska oboljenja
* Arterijski i venski ulkusi
* Sportske povrede
* Ciroza jetre
- Herpes simpleks i zoster
* Akutna psorijaza
* Želudačni i duodenalni čirevi
* Srčani i moždani infarkti posle akutne faze
KO NE SME
* Oboleli od epilepsije
* Trudnice
* Pacijenti sa spontanim pneumotoraksom
* Oboleli od karcinoma na citostatskoj terapiji
*Ljudi sa bolestima organa sluha
* Klaustrofobični
* Teški astmatičari
