Psihoterapija Kragelj

24/02/2026

ADHD in občutek za čas

"Eden od izzivov za ljudi z ADHD je tudi občutek za čas. Občutek za čas je tako izkrivljen na razne načine. Čas, potreben za neko nalogo, ljudje z ADHD običajno podcenijo. Težko razmišljajo o prihodnosti, kot da bi pozabili nanjo. Doživljajo veliko neugodja s strani drugih, saj so kot odrasli v svojem otroškem dojemanju časa zelo sami in nerazumljeni. Doživljajo lahko veliko krivde, sramu in samoobsojanja."

https://www.omra.si/o-motnjah/dusevne-motnje/zanimivosti-o-dusevnih-motnjah/dojemanje-casa-pri-ljudeh-z-adhd/?fbclid=IwY2xjawQKUDRleHRuA2FlbQIxMABicmlkETE3Q2FJcFhCSkhPMGVXREhpc3J0YwZhcHBfaWQQMjIyMDM5MTc4ODIwMDg5MgABHoIbXXOz0bZT_dIOmE52ZWGKDuMQ_YNYCA3rflAt6j-39MozxH7wjq2nZHOh_aem_1u2nf6FY0DjfD3-4Ic_dPg

V iskalniku pomoči lahko poiščete stike različnih strokovnjakov (psihologi, psihiatri in pedopsihiatri, psihoterapevti, socialni delavci), ki so vam na voljo v vašem kraju oz. regiji bivanja.

21/11/2025

Ob ponovnem glasovanju o Zakonu o psihoterapevtski dejavnosti želi Slovenska krovna zveza za psihoterapijo spomniti na pomembno vodilo Ameriškega psihološkega združenja (APA), na katerega se pogosto sklicujejo tudi klinični psihologi. V najnovejšem Priročniku za psihoterapijo (2024) APA poudarja: “Presegli smo čas pristopov, zaprtih v lastne stolpe, in raziskav, ki trdijo: ‘moja pot je najboljša’. Presegli smo čas strokovnih bojev, v katerih je šlo predvsem za zagovarjanje lastnega pristopa pred drugimi. Namesto tega moramo svoje moči usmeriti v premišljene, raziskovalno utemeljene in praktične načine, kako učinkovite storitve prinesti v skupnost. Premisliti moramo, kako psihoterapevtske pristope približati skupnosti na načine, ki niso preprosto omejeni na paradigmo ‘diagnosticiraj in zdravila’…” (2024, str. 529)

V duhu tega jasno izraženega sporočila spoštljivo vabimo vse deležnike – tudi klinične psihologe – k premisleku, ali nam lahko ta APA-jeva usmeritev pomaga pri preseganju polarizacije ob sprejemanju zakona.

07/11/2025

13/10/2025

"Največja moč visoko senzitivnih oseb je njihova močno izražena empatija … in hkrati tudi njihova največja šibkost.
Pomembno je, da vadimo in razvijamo uravnoteženo empatijo, ne pretirano empatijo."

Empatija predstavlja supermoć visoko emotivnih – ali i njihovu najveću slabost, onda kada je neosvešćena, prekomerna i neizregulisana (a to se, realno, počesto dešava dok njome ne ovladamo).

Kada empatijom nespretno upravljamo, ona ume da nam isklizne u prekomerno poistovećivanje sa tuđom boli, situacijom, problemom, do nivoa nekad i potpune psihološke, emotivne i energetske preplavljenosti i apsorbovanosti. Umesto da osećamo zajedno SA drugim, mi počnemo da osećamo nekad i UMESTO drugih, noseći veći deo tereta boli druge osobe (ah, to je tek druga tema – zašto se empatični lepe za one koji nemaju kapacitet da emocije „nose“ – i obratno, to ćemo u drugoj objavi).

Vežbanje i praktikovanje OPTIMALNE umesto PREKOMERNE empatije jedan je od načina na koji negujemo i štitimo svoju visoko emotivnu prirodu.

Evo kako da prepoznaš da si skliznuo/la u prekomernu empatiju:

- Lako te pogode i preplave tuđe emocije i destabilizovana stanja, gotovo osećaš da „prelaze“ na tebe
- Osećaš nezajažljivu potrebu da drugoj osobi pod hitno olakšaš, pomogneš, poneseš deo njenog tereta
- U nekim slučajevima, u emotivno nabijenom razgovoru sa drugom osobom (koja je u patnji, boli, teškim emocijama) osećaš kako postaješ apsorbovan/a tuđom situacijom, gotovo neku vrstu depresonalizacije i derealizacije – osećaja odvojenosti od sopstvenog tela i iskustva
- Danima nosiš težinu i bol drugih osoba i situacija, bez mogućnosti da ih isprocesuiraš.

Optimalnu empatiju vežbaš tako što:

- Ne gubiš kontakt sa sobom (telesni, psihološki, emotivni), vraćaš se sebi onda primetiš blagu ili izraženu depresonalizaciju
- Saosećaš sa drugom osobom, bez skakanja da poneseš sav njen teret
- Pružaš drugoj osobi dragocenost prisustva, umesto spašavanja
- Ostaješ (jezikom Transakcione analize) u ego stanju Odraslog koji komunicira sa drugim Odraslim, umesto da uskačeš u ego stanje Roditelja koji je pozvan da drugu osobu zbrine
- Podsećaš sebe da si i sam/a osoba vredna empatije, a to znači da osećaš i poštuješ sopstvene granice po pitanju vrste i količine podrške i pomoći koju si u stanju da trenutno pružiš.

✨ Osvešćivanje i vežbanje optimalne empatije jedan je način na koji štitimo svoju visoku senzitivnost. O drugim načinimo razgovaramo na Zoom meet-upu u sredu, 15.10. u 18h u grupi Beleške o visokoj emotivnosti na temu "Kako štitiš svoju senzitivnost?" ✨

Više o grupi i pridruživanju možeš saznati putem linka u prvom komentaru - dobro nam došli!

13/10/2025

"Največja moč visoko senzitivnih oseb je njihova izražena empatija … in hkrati tudi njihova največja slabost.
Pomembno je, da vadimo in razvijamo uravnoteženo empatijo, ne pretirano empatijo."

Empatija predstavlja supermoć visoko emotivnih – ali i njihovu najveću slabost, onda kada je neosvešćena, prekomerna i neizregulisana (a to se, realno, počesto dešava dok njome ne ovladamo).

Kada empatijom nespretno upravljamo, ona ume da nam isklizne u prekomerno poistovećivanje sa tuđom boli, situacijom, problemom, do nivoa nekad i potpune psihološke, emotivne i energetske preplavljenosti i apsorbovanosti. Umesto da osećamo zajedno SA drugim, mi počnemo da osećamo nekad i UMESTO drugih, noseći veći deo tereta boli druge osobe (ah, to je tek druga tema – zašto se empatični lepe za one koji nemaju kapacitet da emocije „nose“ – i obratno, to ćemo u drugoj objavi).

Vežbanje i praktikovanje OPTIMALNE umesto PREKOMERNE empatije jedan je od načina na koji negujemo i štitimo svoju visoko emotivnu prirodu.

Evo kako da prepoznaš da si skliznuo/la u prekomernu empatiju:

- Lako te pogode i preplave tuđe emocije i destabilizovana stanja, gotovo osećaš da „prelaze“ na tebe
- Osećaš nezajažljivu potrebu da drugoj osobi pod hitno olakšaš, pomogneš, poneseš deo njenog tereta
- U nekim slučajevima, u emotivno nabijenom razgovoru sa drugom osobom (koja je u patnji, boli, teškim emocijama) osećaš kako postaješ apsorbovan/a tuđom situacijom, gotovo neku vrstu depresonalizacije i derealizacije – osećaja odvojenosti od sopstvenog tela i iskustva
- Danima nosiš težinu i bol drugih osoba i situacija, bez mogućnosti da ih isprocesuiraš.

Optimalnu empatiju vežbaš tako što:

- Ne gubiš kontakt sa sobom (telesni, psihološki, emotivni), vraćaš se sebi onda primetiš blagu ili izraženu depresonalizaciju
- Saosećaš sa drugom osobom, bez skakanja da poneseš sav njen teret
- Pružaš drugoj osobi dragocenost prisustva, umesto spašavanja
- Ostaješ (jezikom Transakcione analize) u ego stanju Odraslog koji komunicira sa drugim Odraslim, umesto da uskačeš u ego stanje Roditelja koji je pozvan da drugu osobu zbrine
- Podsećaš sebe da si i sam/a osoba vredna empatije, a to znači da osećaš i poštuješ sopstvene granice po pitanju vrste i količine podrške i pomoći koju si u stanju da trenutno pružiš.

✨ Osvešćivanje i vežbanje optimalne empatije jedan je način na koji štitimo svoju visoku senzitivnost. O drugim načinimo razgovaramo na Zoom meet-upu u sredu, 15.10. u 18h u grupi Beleške o visokoj emotivnosti na temu "Kako štitiš svoju senzitivnost?" ✨

Više o grupi i pridruživanju možeš saznati putem linka u prvom komentaru - dobro nam došli!

28/08/2025

...teško je ako smo odrastali ili kroz život išli sa jako malo kontrole nad svojim iskustvom, kada su nam je drugi otimali i nametali svoje.
..ili smo odrastali sa toliko malo izvesnosti i predvidljivosti da u odraslom dobu teško tolerišemo "sive zone" života, odnosa, posla, iskustava - i biram provereno, poznato, staro, pa čak i kada je na svoju štetu.

Izvesnost i kontrola kao da su stekle neku lošu reputaciju u sferi ličnog rada, ali u pitanju su vrlo prirodne i normalne ljudske potrebe vezane za našu najveću emocionalnu potrebu za signurnošću. Poenta nije da se na silu teramo da izlazimo iz zone komfora i prepuštamo se nepoznanicama života, već da jačamo svoje kapacitete da tolerišemo neizvesnost i nemanje uvek svih konaca u sopstvenim rukama.

Kako se ovaj kapacitet bude povećavao - smanjivaće se i broj samosabotirajućih tendencija i ponašanja.

Jer uraditi nešto dobro za sebe, po prvi put, često zahteva prepuštanje kontrole u ishod.

Na tom mestu počinje autentičan život, neuslovljen nesvesnim obrascima.

~ prave beleške sa psihoterapije

24/08/2025

20/05/2025

BREZPLAČNA SPLETNA DELAVNICA:
STRES POVZROČA STISKE, OKREPITE SVOJE MOČI
26.5.2025 OD 9.00 - 14.20

Več informacij in prijava:

Stres strese vsakega od nas. Je povsem normalen odziv čustev, misli in vedenja na notranje in zunanje dejavnike, ki začasno zamajejo človekovo ravnovesje. Tem dejavnikom pravimo stresorji. V nekaterih okoliščinah lahko stres izzove tudi težave v duševnem zdravju ali pa že prej prisotne stisk...

25/04/2025

📢 STROKO NA PODROČJU PSIHOTERAPIJE PREDSTAVLJAMO TISTI, KI IZPOLNJUJEMO STROKOVNE STANDARDE PSIHOTERAPEVTSKE SKUPNOSTI

Klinični psihologi in psihiatri niso stroka na področju psihoterapije, temveč na področju psihologije in medicine. Strokovno legitimnost na področju psihoterapije zagotavlja:

✔ ustrezna izobrazba iz psihoterapije (po pristopu v skladu z normativi in standardi psihoterapevtske stroke - min 1.400 ur izobraževanja izključno iz psihoterapije; ‼️ psihoterapevti, usposobljeni v okviru SKZP, imamo v povprečju 2.065 ur izobraževanj izključno iz psihoterapije);

✔ supervizijska praksa, psihiatrična praksa, osebna učna terapija, poznavanje in uporaba znanstvene metodologije psihoterapevtske znanosti, standardizacija in protokolizacija izvajanja kliničnega dela, intervizijska praksa, strokovna odgovornost v skladu z Etičnim kodeksom, podaljševanje licence na podlagi nenehnega subspecializiranega izpopolnjevanja in sodelovanja v psihoterapevtski strokovni in znanstveni skupnosti;

✔ priznanje s strani akreditacijskih organov krovne organizacije, ki upošteva osnovno izobrazbo (medicinsko, humanistično in druge izobrazbe, ki so dodatno opravili uvodna izobraževanja iz temeljnih znanj psihoterapije) ali akademsko stopnjo psihoterapevtske znanosti.

❗ Psihoterapija NI podpodročje (klinične) psihologije ali psihiatrije, temveč je samostojna znanstvena in strokovna disciplina, ki temelji na specifičnih teoretskih osnovah in metodah. Priznani psihoterapevtski pristopi (npr. psihoanaliza, geštalt terapija, sistemska terapija itd.) imajo lastne metodologije in strokovno usposabljanje, ki presega psihološko ali medicinsko izobrazbo.

📢 Vabljeni k deljenju vsebine!

10/02/2025

Delim objavo, ki zelo dobro ponazarja nenehno ukvarjanje s strupeno osebo:
"Predstavljaj si, da te je ugriznila kača, ti pa namesto, da bi se osredotočila na iskanje zdravila zase, zasleduješ kačo, da bi razumela, zakaj te je ugriznila in dokazala, da si tega nisi zaslužila."

🐍